Псалми 39
1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
“To the chief musician, to Jeduthun, a psalm of David.” I said, I will guard my ways, that I sin not with my tongue: I will guard my mouth with a muzzle, while the wicked is before me.
2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
I was dumb in deep silence, I was quite still, even from [speaking] good; but my pain was greatly excited;
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
My heart was hot within me, in my self-communing there burnt a fire: [then] spoke I with my tongue,
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
Let me know, O Lord, my end, and the measure of my days, what it is: I wish to know when I shall cease to be.
5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
Behold, measured out with the span hast thou made my days; and my whole duration is nothing before thee: yea, as nothing but vanity doth every man stand here. (Selah)
6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
As nothing but a shadowy image doth man walk about, yea, for vanity only do all make a noise: he heapeth up his gains, and knoweth not who shall gather them.
7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
And now, what shall I wait for, O Lord? my hope is in thee.
8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
From all my transgressions deliver thou me: render me not the object of reproach of the worthless.
9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
I was dumb, I opened not my mouth; because thou hadst done it.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
Remove thou thy plague away from me: from the blows of thy hand am I consumed.
11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
When thou with corrections chastisest man for iniquity, thou causest his excellence to melt away as [if eaten by] the moth: yea, nothing but vanity is every man. (Selah)
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
Hear my prayer, O Lord, and give ear unto my cry; be not silent at my tears; for a stranger am I with thee, a sojourner, like all my fathers.
13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Leave off from me, that I may recover strength, before I go hence, and am no more.
