< Псалми 38 >
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
Dawut yazghan küy: — (Eslime üchün) I Perwerdigar, ghezipingde tenbih bermigeysen, Qehringde méni jazalimighaysen!
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
Chünki oqliring méni zeximlendürüp sanjidi, Qolung üstümdin qattiq basti.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
Qattiq gheziping tüpeylidin etlirimde héch saqliq yoq, Gunahim tüpeylidin ustixanlirimda aram yoqtur.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
Chünki gunahlirim boyumdin tashti; Ular kötürelmigüsiz éghir yüktek méni bésiwaldi.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
Exmeqliqimdin jarahetlirim sésip, shelwerep ketti.
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
Azabtin bellirim tolimu pükülüp ketti, Kün boyi ghemge pétip yürimen!
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
Chatiraqlirim otqa toldi, Etlirimning saq yéri yoqtur.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
Men tolimu halsirap, ézilip kettim; Qelbimdiki azab-qayghu tüpeylidin hörkireymen.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Reb, barliq arzuyum köz aldingdidur; Uh tartishlirim Sendin yoshurun emes;
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
Yürikim jighildap, halimdin kettim; Közlirimning nuri öchti.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
Yar-buraderlirimmu méni urghan waba tüpeylidin, özlirini mendin tartti; Yéqinlirimmu mendin yiraq qachti.
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
Jénimni almaqchi bolghanlar tuzaq quridu; Manga ziyanni qestligenler zehirini chachmaqta; Ular kün boyi hiyle-mikirlerni oylimaqta.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
Lékin men gas ademdek anglimaymen, Gacha ademdek aghzimni achmaymen;
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Berheq, men angliyalmaydighan gaslardek bolup qaldim; Aghzimda qilidighan reddiye-tenbih yoq.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
Chünki ümidimni Sen Perwerdigargha baghlidim; Reb Xudayim, Sen iltijayimgha ijabet qilisen.
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
Chünki men: — «Ular méning üstümge chiqip maxtanmighay; Bolmisa, putlirim téyilip ketkende, ular shadlinidu» — dédim men.
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
Chünki men deldengship, tügishey dep qaldim, Azabim köz aldimdin ketmeydu.
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
Chünki men öz yamanliqimni iqrar qilimen; Gunahim üstide qayghurimen.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
Lékin düshmenlirim jushqun hem küchlüktur; Qara chaplap, manga nepretlen’genlerning sani nurghundur.
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
Wapagha japa qilidighanlar bolsa, men bilen qarshilishidu; Chünki men yaxshiliqni közlep, intilimen.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
I Perwerdigar, mendin waz kechmigeysen! I Xudayim, mendin yiraqlashmighaysen!
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
I Reb, méning nijatliqim, Manga chapsan yardem qilghaysen!