< Псалми 38 >
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
Un Salmo de David, pidiendo a Dios que se acuerde de él. ¡Señor, por favor no me condenes, por causa de tu enojo conmigo! ¡No me castigues con tu furia!
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
Tus flechas me han atravesado, tus manos han caído sobre mí.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
Por tu enojo hacia mí, ni una sola parte de mi cuerpo está sana. Estoy completamente enfermo por mis pecados.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
Me estoy ahogando en culpa. La carga es muy pesada de llevar.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
Mis heridas están infectadas, están comenzando a oler mal, y por culpa de mi terquedad.
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
Estoy encorvado, retorcido por el dolor. Camino el día entero llorando y lamentándome.
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
Estoy ardiendo por dentro de fiebre. Ninguna parte de mi cuerpo está sana.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
Estoy muy cansado, totalmente deshecho. Siento mi corazón como ruge de angustia.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Señor, sabes lo que quiero desesperadamente, escuchas cada respiración que tomo.
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
Mi corazón se está acelerando, dejándome sin fuerza. Mi vista está decayendo.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
Mis amados y amigos no se me acercan porque tienen miedo de contagiarse. Incluso mi familia se ha distanciado.
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
Aquellos que intentan matarme me ponen trampas. Los que intentan herirme me amenazan, trabajando en sus planes engañosos todo el día.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
Yo actúo como si fuera sordo con sus palabras, e intento parecer tonto para no tener que hablar.
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Como un hombre que no puede oír, y que no responde, ¡Ese soy yo!
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
¡Porque espero en ti, Señor! Tú me responderás, Dios mío.
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
Señor, te pido que por favor mis enemigos no se jacten en frente mí, no dejes que se alegren cuando yo tropiece.
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
Porque estoy por colapsar, el dolor nunca se detiene.
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
Confieso mis pecados. Lamento horriblemente todo lo que he hecho.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
Tengo enemigos muy poderosos, son bastante activos, y me odian sin razón.
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
Me pagan el bien con mal. Me acusan por el bien que he tratado de hacer.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Señor, no me abandones, no te alejes de mí.
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Apresúrate, ven y ayúdame, ¡Oh, Señor, mi salvador!