Псалми 38

1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.

Salamo nataon’ i Davida. Ho fampahatsiarovana. Jehovah ô, aza ny fahatezeranao no ananaranao ahy; ary aza ny fahaviniranao no amaizanao ahy.

2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.

Fa mitsatoka amiko ny zana-tsipìkanao, ary manindry ahy mafy ny tananao,

3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Tsy misy fahasalamana ny nofoko noho ny fahatezeranao; tsy misy tsy marary ny taolako noho ny fahotako.

4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

Fa ny heloko efa mihoatra ny lohako; tahaka ny entana mavesatra izy ka tsy zakako.

5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.

Maimbo sady mihady ny feriko noho ny hadalako.

6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Mitanondrika sy mijoretra indrindra aho, ary misaona mandrakariva.

7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.

Ary ny vaniako henika ny aretina mahamay, ka tsy misy fahasalamana ny nofoko.

8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.

Marikoditra aho sady torovana indrindra; midradradradra aho noho ny fitolokon’ ny foko.

9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

Ry Tompo ô, eo anatrehanao ny faniriako rehetra; ary ny fisentoako tsy mba miafina aminao.

10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

Miemponempona ny foko, lany ny heriko, ary ny fahiratan’ ny masoko aza efa nandao ahy.

11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.

Ny olo-malalako sy ny sakaizako aza efa manalavitra ny fahoriako; Ary ny havako mijanona eny lavitra eny.

12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.

Mamela-pandrika izay mitady ny aiko; ary izay mitady hanimba ahy miteny fanimbana, sy misaim-pitaka mandrakariva.

13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.

Fa izaho dia tahaka ny marenina ka tsy mandre, ary tahaka ny moana ka tsy mahaloa-bava;

14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.

Eny, dia tahaka ny olona tsy mandre, sady tsy misy teny havaly eo am-bavany.

15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

Fa ianao no antenaiko Jehovah ô; ianao no hamaly, ry Tompo Andriamanitra ô.

16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

Fa hoy izaho: sao dia hifalian’ izy ireo anie aho; ary raha mibolisatra ny tongotro, dia hirehareha amiko izy.

17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

Fa efa ho lavo aho, ary ny fanaintainako dia tsaroako mandrakariva.

18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.

Fa ny heloko no hambarako; matahotra aho noho ny fahotako.

19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

Fa ny fahavaloko velona ihany sady mahery; ary maro no mandrafy ahy tsy ahoan-tsy ahoana;

20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

Ary mamaly ratsy ny soa izy ireo ka mandrafy ahy ho valin’ ny fanarahako ny tsara.

21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.

Aza mahafoy ahy, Jehovah ô; Ry Andriamanitro ô, aza manalavitra ahy.

22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!

Faingàna hamonjy ahy, ry Tompo, Mpamonjy ahy ô.