Псалми 38
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
A Psalm by David, for a memorial. Yahweh, don’t rebuke me in your wrath, neither chasten me in your hot displeasure.
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
For your arrows have pierced me, your hand presses hard on me.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
There is no soundness in my flesh because of your indignation, neither is there any health in my bones because of my sin.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
For my iniquities have gone over my head. As a heavy burden, they are too heavy for me.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
My wounds are loathsome and corrupt because of my foolishness.
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
I am in pain and bowed down greatly. I go mourning all day long.
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
For my waist is filled with burning. There is no soundness in my flesh.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
I am faint and severely bruised. I have groaned by reason of the anguish of my heart.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Lord, all my desire is before you. My groaning is not hidden from you.
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
My heart throbs. My strength fails me. As for the light of my eyes, it has also left me.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
My lovers and my friends stand aloof from my plague. My kinsmen stand far away.
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
They also who seek after my life lay snares. Those who seek my hurt speak mischievous things, and meditate deceits all day long.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
But I, as a deaf man, don’t hear. I am as a mute man who doesn’t open his mouth.
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Yes, I am as a man who doesn’t hear, in whose mouth are no reproofs.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
For I hope in you, Yahweh. You will answer, Lord my God.
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
For I said, “Don’t let them gloat over me, or exalt themselves over me when my foot slips.”
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
For I am ready to fall. My pain is continually before me.
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
For I will declare my iniquity. I will be sorry for my sin.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
But my enemies are vigorous and many. Those who hate me without reason are numerous.
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
They who render evil for good are also adversaries to me, because I follow what is good.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Don’t forsake me, Yahweh. My God, don’t be far from me.
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Hurry to help me, Lord, my salvation.
