Псалми 38
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
A Psalme of Dauid for remembrance. O Lord, rebuke mee not in thine anger, neither chastise me in thy wrath.
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
For thine arrowes haue light vpon me, and thine hand lyeth vpon me.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
There is nothing sound in my flesh, because of thine anger: neither is there rest in my bones because of my sinne.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
For mine iniquities are gone ouer mine head, and as a weightie burden they are too heauie for me.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
My woundes are putrified, and corrupt because of my foolishnes.
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
I am bowed, and crooked very sore: I goe mourning all the day.
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
For my reines are full of burning, and there is nothing sound in my flesh.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
I am weakened and sore broken: I roare for the very griefe of mine heart.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Lord, I powre my whole desire before thee, and my sighing is not hid from thee.
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
Mine heart panteth: my strength faileth me, and the light of mine eyes, euen they are not mine owne.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
My louers and my friends stand aside from my plague, and my kinsmen stand a farre off.
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
They also, that seeke after my life, laye snares, and they that go about to do me euil, talke wicked things and imagine deceite continually.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
But I as a deafe man heard not, and am as a dumme man, which openeth not his mouth.
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Thus am I as a man, that heareth not, and in whose mouth are no reproofes.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
For on thee, O Lord, do I waite: thou wilt heare me, my Lord, my God.
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
For I said, Heare me, least they reioyce ouer me: for when my foote slippeth, they extol themselues against me.
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
Surely I am ready to halte, and my sorow is euer before me.
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
When I declare my paine, and am sory for my sinne,
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
Then mine enemies are aliue and are mightie, and they that hate me wrongfully are many.
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
They also, that rewarde euill for good, are mine aduersaries, because I follow goodnesse.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Forsake me not, O Lord: be not thou farre from me, my God.
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Haste thee to helpe mee, O my Lord, my saluation.
