Псалми 38
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
Van David; bij het herinneringsoffer. Jahweh, tuchtig mij niet in uw toorn, Kastijd mij niet in uw gramschap:
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
Want uw pijlen hebben mij getroffen, Uw hand drukt zwaar op mij neer.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
Er is geen gezonde plek aan mijn vlees om uw toorn, Niets gaafs aan mijn gebeente om mijn zonden;
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
Want mijn misdaden stapelen zich op mijn hoofd, En drukken mij neer als een loodzware last.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
Mijn wonden stinken en dragen Om mijn verdwazing;
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
Ik ga gebukt en geknakt, Loop heel de dag maar treurend rond.
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
Mijn lenden zijn aan alle kanten ontstoken, Geen gezonde plek aan mijn vlees;
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
Ik ben uitgeput en gebroken, En snik het uit door het gekerm van mijn hart.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Heer, al mijn jammeren is U bekend, Mijn zuchten voor U niet verborgen;
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
Wild bonst mijn hart, de kracht ontzinkt mij, Zelfs het licht van mijn ogen is heen.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
Mijn vrienden en makkers keren zich af om mijn plagen, En mijn verwanten staan op een afstand te spotten;
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
Die mijn leven belagen en mijn ongeluk zoeken, Bespreken mijn val, en belasteren mij de hele dag.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
Maar ik ben als een dove, die het niet hoort, Als een stomme, die zijn mond niet opent,
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Als een man, die niet luistert, En wiens mond geen antwoord meer weet.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
Neen, Jahweh, ik verlaat mij op U: Antwoord Gij, mijn Heer en mijn God;
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
Want ik vrees, dat men zich vrolijk over mij maakt, Een grote mond tegen mij zet, nu mijn voeten wankelen.
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
Ja, ieder ogenblik dreig ik te vallen, Mijn ellende staat mij steeds voor de geest;
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
Want ik moet wel mijn misdaad bekennen, En bekommerd zijn over mijn schuld.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
En machtig zijn ook, die zonder reden mijn vijanden zijn, Talrijk, die mij onverdiend haten,
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
Die goed vergelden met kwaad, Mij ondanks mijn beste bedoeling bestrijden.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Jahweh, verlaat mij dus niet; Mijn God, blijf niet verre van mij!
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Kom mij spoedig te hulp, Mijn Heer en mijn Heil!
