< Псалми 38 >
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
(En salme af David. Lehazkir.) HERRE, revs mig ej i din vrede, tugt mig ej i din Harme!
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
Thi dine pile sidder i mig, din Hånd har lagt sig på mig.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
Intet er karskt på min Krop for din Vredes Skyld, intet uskadt i mine Ledemod for mine Synders Skyld;
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
thi over mit Hoved skyller min Brøde som en tyngende Byrde, for tung for mig.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
Mine Sår både stinker og rådner, for min Dårskabs Skyld går jeg bøjet;
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
jeg er såre nedtrykt, sorgfuld vandrer jeg Dagen lang.
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
Thi Lænderne er fulde af Brand, intet er karskt på min Krop,
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
jeg er lammet og fuldkommen knust, jeg skriger i Hjertets Vånde.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
HERRE, du kender al min Attrå, mit Suk er ej skjult for dig;
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
mit Hjerte banker, min Kraft har svigtet, selv mit Øje har mistet sin Glans.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
For min Plages Skyld flyr mig Ven og Frænde, mine Nærmeste holder sig fjert;
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
de, der vil mig til Livs, sætter Snarer, og de, der vil mig ondt, lægger Råd om Fordærv, de tænker Dagen igennem på Svig.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
Men jeg er som en døv, der intet hører, som en stum, der ej åbner sin Mund,
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
som en Mand, der ikke kan høre, i hvis Mund der ikke er Svar.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
Thi til dig står mit Håb, o HERRE, du vil bønhøre, Herre min Gud,
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
når jeg siger: "Lad dem ikke glæde sig over mig, hovmode sig over min vaklende Fod!"
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
Thi jeg står allerede for Fald, mine Smerter minder mig stadig;
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
thi jeg må bekende min Skyld må sørge over min Synd.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
Mange er de, der med Urette er mine Fjender, talrige de, der hader mig uden Grund,
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
som lønner mig godt med ondt, som står mig imod, fordi jeg søger det gode.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
HERRE, forlad mig ikke, min Gud, hold dig ikke borte fra mig,
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
il mig til Hjælp, o Herre, min Frelse!