Псалми 35

1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

Av David. Gå till rätta, HERRE, med dem som gå till rätta med mig; strid mot dem som strida mot mig.

2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

Fatta sköld och skärm, och stå upp till min hjälp;

3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

drag fram spjutet, och spärra vägen för mina förföljare. Säg till min själ: "Jag är din frälsning."

4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

Må de komma på skam och blygas, som stå efter mitt liv; må de vika tillbaka och varda utskämda, som hava ont i sinnet mot mig.

5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

Må de bliva såsom agnar för vinden, och HERRENS ängel drive dem bort.

6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

Deras väg blive mörk och slipprig, och HERRENS ängel drive dem bort.

7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

Ty utan sak hava de försåtligen tillrett sin nätgrop för mig, utan sak hava de grävt en grav för mitt liv.

8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

Fördärv komme över den mannen oförtänkt, det nät han har utlagt må fånga honom; ja, till sitt fördärv falle han själv däri.

9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

Men min själ skall fröjda sig i HERREN och vara glad över hans frälsning.

10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

Alla ben i min kropp skola säga: "HERRE, vem är dig lik, du som räddar den betryckte från den som är honom för stark, den betryckte och fattige ifrån den som plundrar honom?"

11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

Orättfärdiga vittnen träda fram; de utfråga mig om det jag icke vet.

12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

De löna mig med ont för gott; övergiven är min själ.

13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

Jag åter bar sorgdräkt, när de voro sjuka, jag späkte min själ med fasta, jag bad med nedsänkt huvud;

14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

såsom gällde det min vän, min broder, så skickade jag mig; lik den som sörjer sin moder gick jag sorgklädd och lutande.

15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

Men de glädja sig över mitt fall och rota sig samman; ja, eländiga människor, som jag icke känner, rota sig samman mot mig, de smäda mig utan uppehåll.

16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

Dessa gudlösa, som driva gyckel för en kaka bröd, bita ihop tänderna mot mig.

17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

Herre, huru länge skall du se härpå? Ryck min själ undan det fördärv de bereda, och mitt liv undan lejonen.

18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

Då skall jag tacka dig i den stora församlingen, och bland mycket folk skall jag lova dig.

19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

Låt icke dem få glädja sig över mig, som utan skäl äro mina fiender; låt icke dem som utan sak hata mig få blinka med ögonen.

20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

Ty det är icke frid som de tala; nej, svekets ord tänka de ut mot de stilla i landet.

21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

De spärra upp munnen mot mig; de säga: "Rätt så, rätt så, nu se vi det med egna ögon!"

22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

Du, HERRE, ser det; tig icke. Herre, var icke långt ifrån mig.

23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

Vakna och stå upp för att skaffa mig rätt, för att utföra min sak, du min Gud och Herre.

24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

Skaffa mig rätt efter din rättfärdighet, HERRE, min Gud, och låt dem icke få glädja sig över mig.

25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

Låt dem icke säga i sina hjärtan: "Rätt så, det gick såsom vi ville!" Låt dem icke säga: "Vi hava fördärvat honom."

26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

Må alla komma på skam och blygas, som glädja sig över min ofärd. Med skam och blygd må de varda klädda, som förhäva sig över mig.

27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

Men må de jubla och glädja sig, som unna mig min rätt, och må de alltid kunna säga: "Lovad vare HERREN, han som unnar sin tjänare gott!"

28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.

Då skall min tunga förkunna din rättfärdighet och hela dagen ditt lov.