Псалми 35

1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

Pleitea, o! Jehová, con mis pleiteantes; pelea con mis peleadores.

2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

Echa mano al escudo y al pavés, y levántate en mi socorro.

3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

Y saca la lanza, y cierra contra mis perseguidores; di a mi alma: Yo soy tu salud.

4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

Y avergüéncense, y confúndanse los que buscan mi alma; vuelvan atrás, y sean avergonzados los que piensan mi mal.

5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

Sean como el tamo delante del viento: y el ángel de Jehová el que rempuje.

6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

Sea su camino oscuridad y resbaladeros: y el ángel de Jehová el que los persiga.

7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

Porque sin causa escondieron para mí el hoyo de su red: sin causa hicieron hoyo a mi alma.

8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

Véngale el quebrantamiento que no sepa: y su red que escondió, le prenda: con quebrantamiento caiga en ella.

9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

Y regocíjese mi alma en Jehová: y alégrese en su salud.

10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

Todos mis huesos dirán, Jehová, ¿quién como tú? Que escapas al afligido del más fuerte que él: y al pobre y menesteroso del que le roba.

11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

Levantáronse testigos falsos: lo que no sabía, me demandaron.

12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

Volviéronme mal por bien, orfandad a mi alma.

13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

Y yo, cuando ellos enfermaron, me vestí de saco: afligí con ayuno a mi alma, y mi oración se revolvía en mi seno.

14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

Como por mi compañero, como por mi hermano andaba; como el que trae luto por su madre, enlutado me humillaba.

15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

Y en mi cojera se alegraron, y se juntaron: juntáronse sobre mí entristecidos, y yo no lo entendía: me despedazaban, y no cesaban;

16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

Con los lisonjeros escarnecedores de escarnio crujiendo sobre mí sus dientes.

17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

Señor, ¿hasta cuándo verás? Haz volver mi alma de sus quebrantamientos, mi única de los leones.

18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

Confesarte he en grande congregación: en pueblo fuerte te alabaré.

19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

No se alegren de mí mis enemigos sin porqué: ni los que me aborrecen sin causa, hagan del ojo.

20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

Porque no hablan paz: y contra los mansos de la tierra piensan palabras engañosas.

21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

Y ensancharon sobre mí su boca; dijeron: Hola, hola, nuestros ojos lo han visto.

22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

Visto has, o! Jehová, no calles: Señor, no te alejes de mí.

23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

Recuerda, y despierta para mi juicio, Dios mío, y Señor mío, para mi causa.

24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

Júzgame conforme a tu justicia, Jehová, Dios mío, y no se alegren de mí.

25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

No digan en su corazón: Hola, nuestra alma. No digan: Deshecho le hemos.

26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

Avergüéncense, y sean confundidos a una, los que se alegran de mi mal: vístanse de vergüenza y de confusión, los que se engrandecen contra mí.

27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

Canten, y alégrense los que se huelgan de mi justicia; y digan siempre: Sea ensalzado Jehová, el que ama la paz de su siervo.

28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.

Y mi lengua hablará de tu justicia; todo el día de tu loor.