Псалми 35
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
Ipsi David. [Judica, Domine, nocentes me; expugna impugnantes me.
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
Apprehende arma et scutum, et exsurge in adjutorium mihi.
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
Effunde frameam, et conclude adversus eos qui persequuntur me; dic animæ meæ: Salus tua ego sum.
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
Confundantur et revereantur quærentes animam meam; avertantur retrorsum et confundantur cogitantes mihi mala.
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
Fiant tamquam pulvis ante faciem venti, et angelus Domini coarctans eos.
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
Fiat via illorum tenebræ et lubricum, et angelus Domini persequens eos.
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
Quoniam gratis absconderunt mihi interitum laquei sui; supervacue exprobraverunt animam meam.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
Veniat illi laqueus quem ignorat, et captio quam abscondit apprehendat eum, et in laqueum cadat in ipsum.
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
Anima autem mea exsultabit in Domino, et delectabitur super salutari suo.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
Omnia ossa mea dicent: Domine, quis similis tibi? eripiens inopem de manu fortiorum ejus; egenum et pauperem a diripientibus eum.
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
Surgentes testes iniqui, quæ ignorabam interrogabant me.
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
Retribuebant mihi mala pro bonis, sterilitatem animæ meæ.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
Ego autem, cum mihi molesti essent, induebar cilicio; humiliabam in jejunio animam meam, et oratio mea in sinu meo convertetur.
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
Quasi proximum et quasi fratrem nostrum sic complacebam; quasi lugens et contristatus sic humiliabar.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
Et adversum me lætati sunt, et convenerunt; congregata sunt super me flagella, et ignoravi.
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
Dissipati sunt, nec compuncti; tentaverunt me, subsannaverunt me subsannatione; frenduerunt super me dentibus suis.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
Domine, quando respicies? Restitue animam meam a malignitate eorum; a leonibus unicam meam.
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
Confitebor tibi in ecclesia magna; in populo gravi laudabo te.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Non supergaudeant mihi qui adversantur mihi inique, qui oderunt me gratis, et annuunt oculis.
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
Quoniam mihi quidem pacifice loquebantur; et in iracundia terræ loquentes, dolos cogitabant.
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
Et dilataverunt super me os suum; dixerunt: Euge, euge! viderunt oculi nostri.
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
Vidisti, Domine: ne sileas; Domine, ne discedas a me.
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
Exsurge et intende judicio meo, Deus meus; et Dominus meus, in causam meam.
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
Judica me secundum justitiam tuam, Domine Deus meus, et non supergaudeant mihi.
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
Non dicant in cordibus suis: Euge, euge, animæ nostræ; nec dicant: Devoravimus eum.
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
Erubescant et revereantur simul qui gratulantur malis meis; induantur confusione et reverentia qui magna loquuntur super me.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
Exsultent et lætentur qui volunt justitiam meam; et dicant semper: Magnificetur Dominus, qui volunt pacem servi ejus.
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
Et lingua mea meditabitur justitiam tuam; tota die laudem tuam.]
