Псалми 35
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
Psaume de David. Éternel, défends-moi contre mes adversaires; combats ceux qui me combattent!
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
Prends l'écu et le bouclier, et lève-toi pour me secourir!
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
Saisis la lance, barre le passage à ceux qui me poursuivent; dis à mon âme: Je suis ton salut.
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
Qu'ils soient honteux et confus, ceux qui en veulent à ma vie; qu'ils reculent et qu'ils rougissent, ceux qui méditent mon malheur!
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
Qu'ils soient comme la paille livrée au vent, et que l'ange de l'Éternel les chasse!
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
Que leur chemin soit ténébreux et glissant, et que l'ange de l'Éternel les poursuive!
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
Car sans cause ils m'ont tendu leur filet sur une fosse; sans cause ils l'ont creusée pour m'ôter la vie.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
Qu'une ruine imprévue l'atteigne! Qu'il soit pris au filet qu'il a caché! Qu'il y tombe et qu'il périsse!
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
Et mon âme s'égaiera en l'Éternel, et se réjouira de sa délivrance.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
Tous mes os diront: Éternel, qui est semblable à toi, qui délivres l'affligé de celui qui est plus fort que lui, l'affligé et le pauvre de celui qui le dépouille?
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
De faux témoins se lèvent; ils me demandent des choses dont je ne sais rien.
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
Ils me rendent le mal pour le bien; mon âme est dans l'abandon.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
Mais moi, quand ils étaient malades, je me couvrais d'un sac, j'affligeais mon âme par le jeûne, et ma prière revenait sur mon sein.
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
Je marchais lentement comme pour le deuil d'un ami, d'un frère; j'allais courbé tristement comme au deuil d'une mère.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
Mais quand j'ai chancelé, ils se sont rassemblés joyeux; ils se sont rassemblés, me frappant à mon insu, me déchirant sans cesse.
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
Avec des impies, des bouffons de table, ils grincent les dents contre moi.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
Seigneur, jusques à quand le verras-tu? Délivre mon âme de leurs violences; arrache au lion mon unique bien!
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
Je te célébrerai dans la grande assemblée; je te louerai au milieu d'un peuple nombreux.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Que mes injustes ennemis ne se réjouissent point à mon sujet; que ceux qui me haïssent sans cause ne clignent pas l'œil!
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
Car ils ne parlent point de paix, mais ils méditent des tromperies contre les gens paisibles du pays.
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
Ils ont ouvert contre moi leur bouche, disant: Ah! ah! notre œil a vu!
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
Tu l'as vu, Éternel; ne te tais point!
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
Seigneur, ne sois pas loin de moi! Réveille-toi, lève-toi pour me faire droit, mon Dieu, mon Seigneur, pour défendre ma cause!
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
Juge-moi selon ta justice, Éternel mon Dieu, et qu'ils ne se réjouissent point de moi!
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
Qu'ils ne disent pas en leur cœur: Ah! notre âme est contente! Qu'ils ne disent pas: Nous l'avons englouti!
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
Qu'ils soient honteux et confus, tous ceux qui se réjouissent de mon mal! Qu'ils soient revêtus de honte et de confusion, ceux qui s'élèvent fièrement contre moi!
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
Que ceux qui prennent plaisir à ma justice chantent et se réjouissent! Et que sans cesse ils disent: Magnifié soit l'Éternel, qui se plaît à la prospérité de son serviteur!
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
Alors ma langue racontera ta justice, et tous les jours elle dira tes louanges.
