Псалми 35
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
A Psalme of Dauid. Pleade thou my cause, O Lord, with them that striue with me: fight thou against them, that fight against me.
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
Lay hand vpon the shielde and buckler, and stand vp for mine helpe.
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
Bring out also the speare and stop the way against them, that persecute me: say vnto my soule, I am thy saluation.
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
Let them be confounded and put to shame, that seeke after my soule: let them be turned backe, and brought to confusion, that imagine mine hurt.
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
Let them be as chaffe before the winde, and let the Angel of the Lord scatter them.
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
Let their way be darke and slipperie: and let the Angel of the Lord persecute them.
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
For without cause they haue hid the pit and their net for me: without cause haue they digged a pit for my soule.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
Let destruction come vpon him at vnwares, and let his net, that he hath laid priuilie, take him: let him fall into the same destruction.
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
Then my soule shalbe ioyfull in the Lord: it shall reioyce in his saluation.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
All my bones shall say, Lord, who is like vnto thee, which deliuerest the poore from him, that is too strong for him! yea, the poore and him that is in miserie, from him that spoyleth him!
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
Cruell witnesses did rise vp: they asked of me things that I knewe not.
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
They rewarded me euill for good, to haue spoyled my soule.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
Yet I, when they were sicke, I was clothed with a sacke: I humbled my soule with fasting: and my praier was turned vpon my bosome.
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
I behaued my selfe as to my friend, or as to my brother: I humbled my selfe, mourning as one that bewaileth his mother.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
But in mine aduersitie they reioyced, and gathered them selues together: the abiects assembled themselues against me, and knewe not: they tare me and ceased not,
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
With the false skoffers at bankets, gnashing their teeth against me.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
Lord, how long wilt thou beholde this? deliuer my soule from their tumult, euen my desolate soule from the lions.
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
So will I giue thee thankes in a great Congregation: I will praise thee among much people.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Let not them that are mine enemies, vniustly reioyce ouer mee, neyther let them winke with the eye, that hate mee without a cause.
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
For they speake not as friendes: but they imagine deceitfull woordes against the quiet of the lande.
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
And they gaped on mee with their mouthes, saying, Aha, aha, our eye hath seene.
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
Thou hast seene it, O Lord: keepe not silence: be not farre from me, O Lord.
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
Arise and wake to my iudgement, euen to my cause, my God, and my Lord.
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
Iudge me, O Lord my God, according to thy righteousnesse, and let them not reioyce ouer mee.
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
Let them not say in their hearts, O our soule reioyce: neither let them say, We haue deuoured him.
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
Let them bee confounded, and put to shame together, that reioyce at mine hurt: let them bee clothed with confusion and shame, that lift vp themselues against me.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
But let them be ioyful and glad, that loue my righteousnesse: yea, let them say alway, Let the Lord be magnified, which loueth the prosperitie of his seruant.
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
And my tongue shall vtter thy righteousnesse, and thy praise euery day.
