Псалми 35
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
(Af David.) HERRE, træt med dem, der trætter med mig, strid imod dem, der strider mod mig,
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
grib dit Skjold og dit Værge, rejs dig og hjælp mig,
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
tag Spyd og Økse frem mod dem, der forfølger mig, sig til min Sjæl: "Jeg er din Frelse!"
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
Lad dem beskæmmes og blues, som vil mig til Livs, og de, der ønsker mig ondt, lad dem rødmende vige,
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
de blive som Avner for Vinden, og HERRENs Engel nedstøde dem,
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
deres Vej blive mørk og glat, og HERRENs Engel forfølge dem!
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
Thi uden Grund har de sat deres Garn for mig, gravet min Sjæl en Grav.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
Lad Undergang uventet ramme ham, lad Garnet, han satte, hilde ham selv, lad ham falde i Graven.
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
Min Sjæl skal juble i HERREN, glædes ved hans Frelse,
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
alle mine Ledemod sige: "HERRE, hvo er som du, du, som frelser den arme fra hans Overmand, den arme og fattige fra Røveren!"
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
Falske Vidner står frem, de spørger mig om, hvad jeg ej kender til;
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
de lønner mig godt med ondt, min Sjæl er forladt.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
Da de var syge, gik jeg i Sæk, med Faste spæged jeg mig, jeg bad med sænket Hoved,
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
som var det en Ven eller Broder; jeg gik, som sørged jeg over min Moder, knuget af Sorg.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
Men nu jeg vakler, glæder de sig, de stimler sammen, Uslinger, fremmede for mig, stimler sammen imod mig, håner mig uden Ophør;
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
for min Venlighed dænger de mig med Hån, de skærer Tænder imod mig.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
Herre, hvor længe vil du se til? Frels dog min Sjæl fra deres Brøl, min eneste fra Løver.
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
Jeg vil takke dig i en stor Forsamling, love dig blandt mange Folk.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Lad ej dem, som med Urette er mine Fjender, glæde sig over mig, lad ej dem, som hader mig uden Grund, sende spotske Blikke!
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
Thi de taler ej Fred mod de stille i Landet udtænker de Svig;
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
de spærrer Munden op imod mig og siger: "Ha, ha! Vi så det med egne Øjne!"
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
Du så det, HERRE, vær ikke tavs, Herre, hold dig ej borte fra mig;
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
rejs dig, vågn op for min Ret, for min Sag, min Gud og Herre,
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
døm mig efter din Retfærd HERRE, min Gud, lad dem ikke glæde sig over mig
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
Og sige i Hjertet: "Ha! som vi ønsked!" lad dem ikke sige: "Vi slugte ham!"
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
Til Skam og Skændsel blive enhver, hvem min Ulykke glæder; lad dem, der hovmoder sig over mig, hyldes i Spot og Spe.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
Men de, der vil min Ret, lad dem juble og glæde sig, stadigen sige: "Lovet være HERREN, som under sin Tjener Fred!"
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
Min Tunge skal forkynde din Retfærd, Dagen igennem din Pris.
