Псалми 31
1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
För sångmästaren; en psalm av David. Till dig, HERRE, tager jag min tillflykt; låt mig aldrig komma på skam, befria mig genom din rättfärdighet.
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
Böj ditt öra till mig, rädda mig snarligen; var mig en fast klippa, en bort till min frälsning.
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
Ty du är mitt bergfäste och min bort, och du skall, för ditt namns skull, leda och föra mig.
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
Du skall draga mig ur det nät som de lade ut för mig; ty du är mitt värn.
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
I din hand befaller jag min ande; du förlossar mig, HERRE, du trofaste Gud.
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
Jag hatar dem som hålla sig till fåfängliga avgudar, men jag förtröstar på HERREN.
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
Jag vill fröjda mig och vara glad över din nåd, att du ser till mitt lidande, att du låter dig vårda om min själ i nöden
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
och icke överlämnar mig i fiendens hand, utan ställer mina fötter på rymlig plats.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Var mig nådig, HERRE, ty jag är i nöd; av sorg är mitt öga förmörkat, ja, min själ såväl som min kropp.
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
Ty mitt liv har försvunnit i bedrövelse och mina år i suckan; min kraft är bruten genom min missgärning, och benen i min kropp äro maktlösa.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
För alla mina ovänners skull har jag blivit till smälek, ja, till stor smälek för mina grannar och till skräck för mina förtrogna; de som se mig på gatan fly undan för mig.
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
Jag är bortglömd ur hjärtat, såsom vore jag död; jag har blivit såsom ett sönderslaget kärl.
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
Ty jag hör mig förtalas av många; skräck från alla sidor! De rådslå med varandra mot mig och stämpla för att taga mitt liv.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
Men jag förtröstar på dig, HERRE; jag säger: »Du är min Gud.»
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
Min tid står i dina händer; rädda mig från mina fienders hand och mina förföljare.
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
Låt ditt ansikte lysa över din tjänare; fräls mig genom din nåd.
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
HERRE, låt mig icke komma på skam, ty jag åkallar dig; låt de ogudaktiga komma på skam och varda tystade i dödsriket. (Sheol h7585)
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
Må lögnaktiga läppar förstummas, de som tala vad fräckt är mot den rättfärdige, med högmod och förakt.
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
Huru stor är icke din godhet, den du förvarar åt dem som frukta dig, och den du bevisar inför människors barn mot dem som taga sin tillflykt till dig!
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
Du beskärmar dem i ditt ansiktes beskärm mot människors sammangaddning; du döljer dem i din hydda mot tungors angrepp.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
Lovad vare HERREN, ty han har bevisat mig sin underbara nåd genom att beskära mig en fast stad!
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
Ty väl sade jag i min ångest: »Jag är bortdriven från dina ögon.» Likväl hörde du mina böners ljud, när jag ropade till dig.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
Älsken HERREN, alla I hans fromme. HERREN bevarar de trogna, men han vedergäller i fullt mått den som över högmod.
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Varen frimodiga och oförfärade i edra hjärtan, alla I som sätten edert hopp till HERREN.
