Псалми 31
1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
Vate, oh Gospod, polagam svoje trdno upanje; naj ne bom nikoli osramočen, osvobodi me v svoji pravičnosti.
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
Nagni k meni svoje uho, naglo me osvobodi. Bodi moja čvrsta skala, za hišo obrambe, da me rešiš.
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
Kajti ti si moja skala in moja trdnjava, zato me vôdi zaradi svojega imena in me usmerjaj.
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
Potegni me iz mreže, ki so jo na skrivnem položili zame, kajti ti si moja moč.
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
V tvojo roko izročam svojega duha. Odkupil si me, oh Gospod, Bog resnice.
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
Sovražil sem tiste, ki se ozirajo za lažnivimi ničevostmi, toda jaz zaupam v Gospoda.
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
Vesel bom in se radoval v tvojem usmiljenju, kajti preudaril si mojo težavo, v stiskah si spoznal mojo dušo
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
in me nisi zaprl v roko mojega sovražnika. Moja stopala si postavil na velik prostor.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Usmili se me, oh Gospod, kajti v stiski sem. Moje oko je použito z žalostjo, da, moja duša in moj trebuh.
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
Kajti moje življenje je iztrošeno z žalostjo in moja leta z vzdihovanjem. Moja moč slabi zaradi moje krivičnosti in moje kosti so použite.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
Bil sem graja med vsemi svojimi sovražniki, toda še posebej med svojimi bližnjimi in strah svojim znancem. Tisti, ki so me videli zunaj, so pobegnili pred menoj.
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
Pozabljen sem, kakor je mrtev človek hitro pozabljen iz uma. Podoben sem razbiti posodi.
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
Kajti slišal sem obrekovanje mnogih. Strah je bil na vsaki strani. Medtem ko so se skupaj posvetovali zoper mene, so snovali, da vzamejo moje življenje.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
Toda jaz sem zaupal vate, oh Gospod. Rekel sem: »Ti si moj Bog.«
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
Moji časi so v tvoji roki. Osvobodi me pred roko mojih sovražnikov in pred tistimi, ki me preganjajo.
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
Stôri, da tvoj obraz zasije nad tvojim služabnikom. Reši me zaradi svojega usmiljenja.
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
Naj ne bom osramočen, oh Gospod, kajti klical sem k tebi. Naj bodo zlobni osramočeni in naj bodo molče v grobu. (Sheol h7585)
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
Naj bodo utišane lažnive ustnice, ki ponosno in zaničljivo govorijo boleče stvari zoper pravičnega.
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
O, kako velika je tvoja dobrota, ki si jo prihranil za tiste, ki se te bojijo, ki si jo izvršil tistim, ki zaupajo vate pred človeškimi sinovi!
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
Pred ponosom ljudi jih boš skril v zatišju svoje prisotnosti. Pred prepirom jezikov jih boš skrivaj varoval v paviljonu.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
Blagoslovljen bodi Gospod, kajti pokazal mi je svojo čudovito prijaznost v utrjenem mestu.
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
Kajti v svoji naglici sem rekel: »Iztrebljen sem izpred tvojih oči.« Vendar si slišal glas mojih ponižnih prošenj, ko sem klical k tebi.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
Oh ljubite Gospoda, vsi vi njegovi sveti, kajti Gospod ohranja zveste in obilno nagrajuje tistega, ki ravna ponosno.
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Bodite odločnega poguma in vaša srca bo okrepil vsem vam, ki upate v Gospoda.
