< Псалми 31 >

1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
В конец, псалом Давиду, изступления. На Тя, Господи, уповах, да не постыжуся во век: правдою Твоею избави мя и изми мя.
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
Приклони ко мне ухо Твое, ускори изяти мя: буди ми в Бога защитителя и в дом прибежища, еже спасти мя.
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
Яко держава моя и прибежище мое еси Ты: и имене Твоего ради наставиши мя и препитаеши мя.
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
Изведеши мя от сети сея, юже скрыша ми: яко Ты еси защититель мой, Господи.
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
В руце Твои предложу дух мой: избавил мя еси, Господи Боже истины.
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
Возненавидел еси хранящыя суеты вотще: аз же на Господа уповах.
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
Возрадуюся и возвеселюся о милости Твоей, яко призрел еси на смирение мое, спасл еси от нужд душу мою
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
и неси мене затворил в руках вражиих, поставил еси на пространне нозе мои.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Помилуй мя, Господи, яко скорблю: смятеся яростию око мое, душа моя и утроба моя.
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
Яко изчезе в болезни живот мой, и лета моя в воздыханиих: изнеможе нищетою крепость моя, и кости моя смятошася.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
От всех враг моих бых поношение, и соседом моим зело, и страх знаемым моим: видящии мя вон бежаша от мене.
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
Забвен бых яко мертв от сердца: бых яко сосуд погублен.
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
Яко слышах гаждение многих живущих окрест: внегда собратися им вкупе на мя, прияти душу мою совещаша.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
Аз же на Тя, Господи, уповах, рех: Ты еси Бог мой.
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
В руку Твоею жребии мои: избави мя из руки враг моих и от гонящих мя.
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
Просвети лице Твое на раба Твоего: спаси мя милостию Твоею.
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
Господи, да не постыжуся, яко призвах Тя: да постыдятся нечестивии, и снидут во ад. (Sheol h7585)
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
Немы да будут устны льстивыя, глаголющыя на праведнаго беззаконие, гордынею и уничижением.
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
Коль многое множество благости Твоея, Господи, юже скрыл еси боящымся Тебе, соделал еси уповающым на Тя, пред сыны человеческими:
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
скрыеши их в тайне лица Твоего от мятежа человеческа, покрыеши их в крове от пререкания язык.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
Благословен Господь, яко удиви милость Свою во граде ограждения.
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
Аз же рех во изступлении моем: отвержен есмь от лица очию Твоею: сего ради услышал еси глас молитвы моея, внегда воззвах к Тебе.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
Возлюбите Господа, вси преподобнии Его: яко истины взыскает Господь и воздает излише творящым гордыню.
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Мужайтеся, и да крепится сердце ваше, вси уповающии на Господа.

< Псалми 31 >