Псалми 31
1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
“For the leader of the music. A psalm of David.” In thee, O LORD! do I trust; let me never be put to shame; According to thy goodness deliver me!
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
Bow down thine ear to me; help me speedily! Be to me a strong rock, a high fortress, for my deliverance!
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
For thou art my rock and my high fortress; Be thou also my guide, and lead me, for thy name's sake!
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
Draw me out of the net which they have secretly laid for me, For thou art my strength!
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
Into thy hand I commit my life; Thou wilt deliver me, O LORD, thou God of truth!
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
I hate those who regard lying vanities, And put my trust in the LORD.
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
I will be glad and rejoice in thy mercy, That thou hast looked upon my trouble, And hast had regard to my distress;
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
That thou hast not given me up to the hands of my enemies, But hast set my feet in a wide place.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Have mercy upon me, O LORD! for I am in trouble! My face is consumed with grief; Yea, my spirit and my body.
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
For my life is wasted with sorrow, And my years with sighing; My strength faileth by reason of my affliction, And my bones are consumed on account of all my enemies.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
I have become the scorn of my neighbors, And the terror of my acquaintance; They who see me abroad flee from me.
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
I am forgotten like a dead man out of mind; I am like a broken vessel.
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
I hear the slander of many; fear is on every side; For they take counsel together against me; They devise to take away my life.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
But I trust in thee, O Jehovah! I say, “Thou art my God!”
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
My destiny is in thy hand; Deliver me from the power of my enemies and persecutors!
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
Let thy face shine upon thy servant, And save me through thy mercy!
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
Let me not be put to shame, O LORD! for I have called upon thee; Let the wicked be put to shame; Let them be silenced in the grave! (Sheol h7585)
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
Let lying lips be put to silence, Which speak proud things against the righteous, With haughtiness and contempt!
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
O how great is thy goodness, which thou treasurest up for them that fear thee; Which thou showest to them that trust in thee, before the sons of men!
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
Thou hidest them in the secret place of thy presence from the machinations of men; Thou shelterest them in thy pavilion from the violence of tongues.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
Praised be the LORD; for he hath shown me his wonderful kindness, As in a fortified city!
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
I said in my distress, “I am cut off from before thine eyes;” But thou didst hear the voice of my supplication, When I cried unto thee.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
O love the LORD, all ye his servants; For the LORD preserveth the faithful, And requiteth the proud in full measure!
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Be of good courage; let your hearts be strong, All ye who trust in the LORD!
