< Псалми 31 >
1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
In you, O LORD, do I put my trust; let me never be ashamed: deliver me in your righteousness.
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
Bow down your ear to me; deliver me speedily: be you my strong rock, for an house of defence to save me.
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
For you are my rock and my fortress; therefore for your name's sake lead me, and guide me.
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
Pull me out of the net that they have laid privately for me: for you are my strength.
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
Into your hand I commit my spirit: you have redeemed me, O LORD God of truth.
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
I have hated them that regard lying vanities: but I trust in the LORD.
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
I will be glad and rejoice in your mercy: for you have considered my trouble; you have known my soul in adversities;
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
And have not shut me up into the hand of the enemy: you have set my feet in a large room.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Have mercy upon me, O LORD, for I am in trouble: mine eye is consumed with grief, yea, my soul and my belly.
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
For my life is spent with grief, and my years with sighing: my strength fails because of mine iniquity, and my bones are consumed.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
I was a reproach among all mine enemies, but especially among my neighbours, and a fear to mine acquaintance: they that did see me without fled from me.
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
I am forgotten as a dead man out of mind: I am like a broken vessel.
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
For I have heard the slander of many: fear was on every side: while they took counsel together against me, they devised to take away my life.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
But I trusted in you, O LORD: I said, You are my God.
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
My times are in your hand: deliver me from the hand of mine enemies, and from them that persecute me.
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
Make your face to shine upon your servant: save me for your mercies' sake.
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol )
Let me not be ashamed, O LORD; for I have called upon you: let the wicked be ashamed, and let them be silent in the grave. (Sheol )
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
Let the lying lips be put to silence; which speak grievous things proudly and contemptuously against the righteous.
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
Oh how great is your goodness, which you have laid up for them that fear you; which you have wrought for them that trust in you before the sons of men!
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
You shall hide them in the secret of your presence from the pride of man: you shall keep them secretly in a pavilion from the strife of tongues.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
Blessed be the LORD: for he has showed me his marvellous kindness in a strong city.
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
For I said in my haste, I am cut off from before your eyes: nevertheless you heard the voice of my supplications when I cried unto you.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
O love the LORD, all you his saints: for the LORD perserves the faithful, and plentifully rewards the proud doer.
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Be of good courage, and he shall strengthen your heart, all you that hope in the LORD.