< Псалми 31 >
1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
Til Sangmesteren. En Salme af David. HERRE, jeg lider paa dig, lad mig aldrig i Evighed skuffes. Udfri mig i din Retfærd,
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
du bøje dit Øre til mig; red mig i Hast og vær mig en Tilflugtsklippe, en Klippeborg til min Frelse;
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
thi du er min Klippe og Borg. For dit Navns Skyld lede og føre du mig,
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
fri mig fra Garnet, de satte for mig; thi du er min Tilflugt,
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
i din Haand befaler jeg min Aand. Du forløser mig, HERRE, du trofaste Gud,
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
du hader dem, der holder paa Løgneguder. Men jeg, jeg stoler paa HERREN,
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
jeg vil juble og glæde mig over din Miskundhed; thi du har set min Nød, agtet paa min Sjælekvide.
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
Du gav mig ikke i Fjendens Haand, men skaffede Rum for min Fod.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Vær mig naadig, HERRE, thi jeg er angst, af Kummer hentæres mit Øje, min Sjæl og mit Indre.
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
Thi mit Liv svinder hen i Sorg, mine Aar i Suk, min Kraft er brudt for min Brødes Skyld, mine Ben hentæres.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
For alle mine Fjenders Skyld er jeg blevet til Spot, mine Naboers Gru, mine Kendinges Rædsel; de, der ser mig paa Gaden, flygter for mig.
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
Som en død er jeg gaaet dem af Minde, jeg er som et ødelagt Kar.
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
Thi mange hører jeg hviske, trindt om er Rædsel, naar de holder Raad imod mig, pønser paa at tage mit Liv.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
Men, HERRE, jeg stoler paa dig; jeg siger: Du er min Gud,
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
mine Tider er i din Haand. Red mig fra Fjenders Haand, fra dem, der forfølger mig,
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
lad dit Ansigt lyse over din Tjener, frels mig i din Miskundhed.
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol )
HERRE, lad mig ej blive til Skamme, jeg raaber jo til dig, lad de gudløse blive til Skamme og synke tavse i Døden. (Sheol )
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
Lad de falske Læber forstumme, som taler frækt om den retfærdige med Hovmod og Foragt.
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
Hvor stor er dog din Godhed, som du gemmer til dem, der frygter dig, øver mod dem, der lider paa dig, for Menneskebørnenes Øjne.
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
Du skjuler dem i dit Aasyns Skjul for Menneskers Stimmel; du gemmer dem i en Hytte for Tungers Kiv.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
Lovet være HERREN, thi underfuld Miskundhed har han vist mig i en befæstet Stad.
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
Og jeg, som sagde i min Angst: »Jeg er bortstødt fra dine Øjne!« Visselig, du hørte min tryglende Røst, da jeg raabte til dig.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
Elsk HERREN, alle hans fromme; de trofaste skærmer HERREN; men den, der handler i Hovmod, gengælder han mangefold.
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Fat Mod, eders Hjerte være stærkt, alle I, som bier paa HERREN!