Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
Al Músico principal, sobre Ajeleth-sahar: Salmo de David. DIOS mío, Dios mío, ¿por qué me has dejado? ¿[por qué] estás lejos de mi salud, y de las palabras de mi clamor?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
Dios mío, clamo de día, y no oyes; y de noche, y no hay para mí silencio.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Tú empero eres santo, tú que habitas [entre] las alabanzas de Israel.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
En ti esperaron nuestros padres: esperaron, y tú los libraste.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Clamaron á ti, y fueron librados: esperaron en ti, y no se avergonzaron.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
Mas yo soy gusano, y no hombre; oprobio de los hombres, y desecho del pueblo.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
Todos los que me ven, escarnecen de mí; estiran los labios, menean la cabeza, [diciendo]:
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
Remítese á Jehová, líbrelo; sálvele, puesto que en él se complacía.
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
Empero tú eres el que me sacó del vientre, el que me haces esperar [desde que estaba] á los pechos de mi madre.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
Sobre ti fuí echado desde la matriz: desde el vientre de mi madre, tú eres mi Dios.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
No te alejes de mí, porque la angustia está cerca; porque no hay quien ayude.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Hanme rodeado muchos toros; fuertes toros de Basán me han cercado.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
Abrieron sobre mí su boca, [como] león rapante y rugiente.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Heme escurrido como aguas, y todos mis huesos se descoyuntaron: mi corazón fué como cera, desliéndose en medio de mis entrañas.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Secóse como un tiesto mi vigor, y mi lengua se pegó á mi paladar; y me has puesto en el polvo de la muerte.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
Porque perros me han rodeado, hame cercado cuadrilla de malignos: horadaron mis manos y mis pies.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
Contar puedo todos mis huesos; ellos miran, considéranme.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
Partieron entre sí mis vestidos, y sobre mi ropa echaron suertes.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
Mas tú, Jehová, no te alejes; fortaleza mía, apresúrate para mi ayuda.
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Libra de la espada mi alma; del poder del perro mi única.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Sálvame de la boca del león, y óyeme [librándome] de los cuernos de los unicornios.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
Anunciaré tu nombre á mis hermanos: en medio de la congregación te alabaré.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Los que teméis á Jehová, alabadle; glorificadle, simiente toda de Jacob; y temed de él, vosotros, simiente toda de Israel.
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
Porque no menospreció ni abominó la aflicción del pobre, ni de él escondió su rostro; sino que cuando clamó á él, oyóle.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
De ti será mi alabanza en la grande congregación; mis votos pagaré delante de los que le temen.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
Comerán los pobres, y serán saciados: alabarán á Jehová los que le buscan: vivirá vuestro corazón para siempre.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Acordarse han, y volveránse á Jehová todos los términos de la tierra; y se humillarán delante de ti todas las familias de las gentes.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
Porque de Jehová es el reino; y él se enseñoreará de las gentes.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
Comerán y adorarán todos los poderosos de la tierra: postraránse delante de él todos los que descienden al polvo, si bien ninguno puede conservar la vida á su propia alma.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
La posteridad le servirá; será ella contada por una generación de Jehová.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Vendrán, y anunciarán al pueblo que naciere, su justicia que él hizo.
