Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
¡Dios mío, Dios mío! ¿por qué me has dejado? ¿estás lejos de mi salud, de las palabras de mi gemido?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
Dios mío, clamo de día, y no oyes; y de noche, y no hay para mí silencio.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Y tú, santo, habitante, alabanzas de Israel.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
En ti esperaron nuestros padres: esperaron, y los salvaste.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Clamaron a ti, y fueron librados: esperaron en ti, y no se avergonzaron.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
Y yo, gusano, y no varón: vergüenza de hombres y desecho del pueblo.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
Todos los que me ven, escarnecen de mí: echan de los labios, menean la cabeza.
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
Remíte se a Jehová, líbrele, que le quiere bien.
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
Empero tú eres el que me sacó del vientre: el que me haces esperar desde los pechos de mi madre.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
Sobre ti estoy echado desde la matriz: desde el vientre de mi madre tú eres mi Dios.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
No te alejes de mí, porque la angustia está cerca: porque no hay quien ayude.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Rodeáronme muchos toros: fuertes toros de Basán me cercaron.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
Abrieron sobre mí su boca, como león que hace presa y que brama.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Como aguas me escurrí, y descoyuntáronse todos mis huesos: mi corazón fue como cera desliéndose en medio de mis entrañas.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Secóse como un tiesto mi vigor, y mi lengua se pegó a mis paladares: y en el polvo de la muerte me has puesto.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
Porque me rodearon perros: cercáronme cuadrilla de malignos: horadaron mis manos y mis pies.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
Contaría todos mis huesos: ellos miran, me consideran:
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
Partieron entre sí mis vestidos: y sobre mi ropa echaron suertes.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
Mas tú, Jehová, no te alejes: fortaleza mía, apresúrate para mi socorro.
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Escapa de la espada mi alma; de poder del perro mi única.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Sálvame de la boca del león: y de los cuernos de los unicornios óyeme.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
Contaré tu nombre a mis hermanos: en medio de la congregación te alabaré.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Los que teméis a Jehová, alabádle; toda la simiente de Jacob, glorificádle; y teméd de él toda la simiente de Israel.
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
Porque no menospreció, ni abominó, la aflicción del pobre, ni escondió su rostro de él: y cuando clamó a él, le oyó.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
De ti será mi alabanza en la grande congregación: mis votos pagaré delante de los que le temen.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
Comerán los pobres, y hartarse han: alabarán a Jehová los que le buscan: vivirá vuestro corazón para siempre.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Acordarse han, y volverse han a Jehová todos los términos de la tierra; y humillarse han delante de ti todas las familias de las gentes.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
Porque de Jehová es el reino: y él se enseñoreará de las naciones.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
Comieron, y adoraron todos los gruesos de la tierra: delante de él se arrodillaron todos los que descienden al polvo: y sus almas no vivificaron.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
La simiente le servirá: será contada a Jehová perpetuamente.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Vendrán, y anunciarán al pueblo que naciere, su justicia que él hizo.
