Псалми 22

1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?

Al maestro de coro. Por el pronto socorro. Salmo de David. Dios mío, Dios mío, ¿por qué me has abandonado? Los gritos de mis pecados alejan de mí el socorro.

2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

Dios mío, clamo de día, y no respondes; de noche también, y no te cuidas de mí.

3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

Y Tú, sin embargo, estás en tu santa morada, ¡oh gloria de Israel!

4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.

En Ti esperaron nuestros padres; esperaron, y los libraste.

5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.

A Ti clamaron, y fueron salvados; en Ti confiaron, y no quedaron confundidos.

6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.

Pero es que yo soy gusano, y no hombre, oprobio de los hombres y desecho de la plebe.

7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

Cuantos me ven se mofan de mí, tuercen los labios y menean la cabeza:

8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.

“Confió en Yahvé: que Él lo salve; líbrelo, ya que en Él se complace.”

9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.

Sí, Tú eres mi sostén desde el seno materno, mi refugio desde los pechos de mi madre.

10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.

A Ti fui entregado desde mi nacimiento; desde el vientre de mi madre Tú eres mi Dios.

11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

No estés lejos de mí, porque la tribulación está cerca, porque no hay quien socorra.

12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;

Me veo rodeado de muchos toros; los fuertes de Basan me cercan;

13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.

abren contra mí sus bocas, cual león rapaz y rugiente.

14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

Soy como agua derramada, todos mis huesos se han descoyuntado; mi corazón, como cera, se diluye en mis entrañas.

15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

Mi garganta se ha secado como una teja; mi lengua se pega a mi paladar, me has reducido al polvo de la muerte.

16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

Porque me han rodeado muchos perros; una caterva de malvados me encierra; han perforado mis manos y mis pies;

17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

puedo contar todos mis huesos. Entretanto, ellos miran, y al verme se alegran.

18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.

Se reparten mis vestidos, y sobre mi túnica echan suertes.

19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

Mas Tú, Yahvé, no estés lejos de mí; sostén mío, apresúrate a socorrerme.

20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

Libra mi alma de la espada, mi vida del poder del perro.

21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

Sálvame de la boca del león; de entre las astas de los bisontes escúchame.

22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.

Anunciaré tu Nombre a mis hermanos, y proclamaré tu alabanza en medio de la asamblea.

23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!

Los que teméis a Yahvé alabadle, glorificadle, vosotros todos, linaje de Israel.

24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.

Pues no despreció ni desatendió la miseria del miserable; no escondió de él su rostro, y cuando imploró su auxilio, le escuchó.

25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.

Para Ti será mi alabanza en la gran asamblea, cumpliré mis votos en presencia de los que te temen.

26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.

Los pobres comerán y se hartarán, alabarán a Yahvé los que le buscan. Sus corazones vivirán para siempre.

27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.

Recordándolo, volverán a Yahvé todos los confines de la tierra; y todas las naciones de los gentiles se postrarán ante su faz.

28 Јер је Господње царство; Он влада народима.

Porque de Yahvé es el reino, y Él mismo gobernará a las naciones.

29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.

A Él solo adorarán todos los que duermen bajo la tierra; ante Él se encorvará todo el que desciende al polvo, y no tiene ya vida en sí.

30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.

Mi descendencia le servirá a Él y hablará de Yahvé a la edad venidera.

31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.

Anunciará su justicia a un pueblo que ha de nacer: “Estas cosas ha hecho Yahvé.”