Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
Til sangmesteren; efter "Morgenrødens hind"; en salme av David. Min Gud! Min Gud! Hvorfor har du forlatt mig? Langt borte fra min frelse er min klages ord.
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
Min Gud! Jeg roper om dagen, og du svarer ikke, og om natten, og jeg får ikke tie.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Og du er dog hellig, du som troner over Israels lovsanger.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
Til dig satte våre fedre sin lit; de satte sin lit til dig, og du utfridde dem.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Til dig ropte de, og de blev reddet; til dig satte de sin lit, og de blev ikke til skamme.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
Men jeg er en orm og ikke en mann, menneskers spott og folks forakt.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
Alle de som ser mig, spotter mig, vrenger munnen, ryster på hodet og sier:
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
Sett din vei i Herrens hånd! Han skal redde ham, han skal utfri ham, siden han har behag i ham.
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
Ja, du er den som drog mig frem av mors liv, som lot mig hvile trygt ved min mors bryst.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
På dig er jeg kastet fra mors liv; fra min mors skjød er du min Gud.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Vær ikke langt borte fra mig! for trengselen er nær, og det er ingen hjelper.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Sterke okser omringer mig, Basans okser kringsetter mig.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
De spiler op sin munn imot mig som en sønderrivende og brølende løve.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Jeg er utøst som vann, og alle mine ben skiller sig at; mitt hjerte er som voks, smeltet midt i mitt liv.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Min kraft er optørket som et potteskår, og min tunge henger fast ved mine gommer, og i dødens støv legger du mig.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
For hunder omringer mig, de ondes hop kringsetter mig; de har gjennemboret mine hender og mine føtter.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
Jeg kan telle alle mine ben; de ser til, de ser på mig med lyst.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
De deler mine klær mellem sig og kaster lodd om min kjortel.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
Men du? Herre, vær ikke langt borte, du min styrke, skynd dig å hjelpe mig!
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Redd min sjel fra sverdet, mitt eneste fra hunders vold!
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Frels mig fra løvens gap, og fra villoksenes horn - du bønnhører mig!
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
Jeg vil kunngjøre ditt navn for mine brødre, midt i menigheten vil jeg love dig.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
I som frykter Herren, lov ham, all Jakobs ætt, ær ham, og frykt for ham, all Israels ætt!
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
For han har ikke foraktet og ikke avskydd den elendiges elendighet og ikke skjult sitt åsyn for ham; men da han ropte til ham, hørte han.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
Fra dig utgår min pris i en stor forsamling; mine løfter vil jeg holde for deres øine som frykter ham.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
De saktmodige skal ete og bli mette; de som søker Herren, skal love ham; eders hjerte leve til evig tid!
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Alle jordens ender skal komme det i hu og vende om til Herren, og alle folkenes slekter skal tilbede for ditt åsyn.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
For riket hører Herren til, og han hersker over folkene.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
Alle jordens rikmenn skal ete og tilbede; for hans åsyn skal alle de bøie sig som stiger ned i støvet, og den som ikke kan holde sin sjel i live.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
Efterkommerne skal tjene ham, der skal fortelles om Herren til efterslekten.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
De skal komme og kunngjøre hans rettferdighet for det folk som blir født, at han har gjort det.
