Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
Andrianañahareko, Andrianañahareko, ino ty namorintseña’o ahiko? Ihe nitotse ami’ty fañimbàñ’ahy, amo volam-pitoreovakoo?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
O Andrianañahareko, koiheko handro, fe tsy toiñe’o; haleñe, fe tsy mijanjiñe.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Toe masin-dRehe, imoneña’o ty fandrengea’ Israele.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
Ama’o ty niatoan-droae’ay; niantoke iereo, le navotso’o.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Nikoaik’ ama’o, le nihahàñe; niato ama’o, le tsy nisalatse.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
Oletse iraho, fa tsy ondaty; fosae’ raolombelo, naho mavoe’ ondatio.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
Mañinje ahy am-piankahafañe hene mitari-tsoñy ze mahaoniñ’ahy, vaho mikofikofi-doha, ami’ty hoe:
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
Angao hiatoa’e t’Iehovà! Ie ro hañaha aze; apoho hasinta’e kanao noro’e!
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
Fa Ihe ro nañakatse Ahy an-koviñe ao; naho nampatokisa’o tam-patroan-dreneko eo.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
Nafetsak’ ama’o iraho te niterake. Andrianañahareko irehe tan-kovin-dreneko ao.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Ko mitotse amako, fa antitotse o feh’ ohatseo, vaho tsy amam-pañolotse.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Mañarikatok’ ahiko o añombe-lahio; o maoza’ i Basaneo ro mañarikoboñ’ ahy.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
Itañataña’ iareo vava, manahake ty fireñetan-diona mañaolo.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Nadoañe hoe rano iraho, mikalitroke iaby o taolakoo; fa karafo’ tantele ty troko, mitranak’ añ’ovako ao.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Mipike hoe tsilam-balàñe-tane o ozakoo, mipitek’ an-dañilañiko ty lelako; le nampandrea’o an-debo-kavilasy ao.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
Miarikoboñe ahy o amboao; misarokohok’ amako ty kidìm-panao raty; fa trinofa’ iereo o tañakoo naho o tombokoo.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
Mahaìake o taolako iabio iraho, sambae’ iareo, harefe’ iareo.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
Ifanjarà’ iareo o sikikoo, ifanoe’iereo tsato-piso i sarokoy.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
F’ihe, ry Iehovà, ko mihak’ amako, ry Mpañimba, malisà hañolots’ahy!
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Avotsoro amy fibaray ty fiaiko, ty troko sarotse ami’ty fisorodidian’ amboa.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Hahao iraho am-bavan-diona! Toiño ty amo tsifan-drimoo!
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
Ho taroñeko an-drolongoko ty tahina’o; ho rengeako añivo’ i fivoriy.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Ry mpañeveñe am’ Iehovào: irengeo! ry hene’ tiri’ Iakobeo, ijejò, irevendreveño, ry afe’ Israeleo.
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
Amy te tsy nimavoe’e, tsy nampangorý aze ty hasotria’ o misotrio; naho tsy nañetaha’e laharañe, vaho jinanji’e t’ie nitoreo.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
Boak’ ama’o ty saboko am-pivory bey ao; havahako añatrefa’ ze mañeveñ’ ama’o o nifantàkoo.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
Hikama o rarakeo le ho anjañe; ho rengè’ o mipay azeo t’Iehovà; ho veloñe nainai’e ty arofo’ areo!
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Songa hahatiahy naho hitolik’ am’ Iehovà o olon-taneo, sindre hitalaho añatrefa’o ty hasavereña’ ze kila’ ondaty.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
A Iehovà i fifeheañey, Ie ty mpameleke o kilakila ondatio
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
Hikama naho hitalaho ze hene miraorao an-tane atoy; fonga hibokok’ añatrefa’e o mizotso mb’an-debokeo; vaho ze tsy mahatam-beloñe.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
Hitoroñ’ Aze ty tiri’e; ho talilieñe amy tariratse manonjohiy i Talè,
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Homb’eo iereo hitalily ty havantaña’e am’ondaty mbe hasamakeo— t’ie nahafonitse.
