Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
あけぼのの鹿の調にあはせて伶長にうたはしめたるダビデの歌 わが神わが神なんぞ我をすてたまふや 何なれば遠くはなれて我をすくはず わが歎きのこゑをきき給はざるか
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
ああわが神われ昼よばはれども汝こたへたまはず 夜よばはれどもわれ平安をえず
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
然はあれイスラエルの讃美のなかに住たまふものよ汝はきよし
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
われらの列祖はなんぢに依頼めり かれら依頼みたればこれを助けたまへり
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
かれら汝をよびて援をえ汝によりたのみて恥をおへることなかりき
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
然はあれどわれは蟲にして人にあらず 世にそしられ民にいやしめらる
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
すべてわれを見るものはわれをあざみわらひ 口唇をそらし首をふりていふ
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
かれはヱホバによりたのめりヱホバ助くべし ヱホバかれを悦びたまふが故にたすくべしと
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
されど汝はわれを胎内よりいだし絵へるものなり わが母のふところにありしとき既になんぢに依頼ましめたまへり
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
我うまれいでしより汝にゆだねられたり わが母われを生しときより汝はわが神なり
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
われに遠ざかりたまふなかれ 患難ちかづき又すくふものなければなり
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
おほくの牡牛われをめぐりバサンの力つよき牡牛われをかこめり
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
かれらは口をあけて我にむかひ物をかきさき吼うだく獅のごとし
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
われ水のごとくそそぎいだされ わがもろもろの骨ははづれ わが心は蝋のごとくなりて腹のうちに鎔たり
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
わが力はかわきて陶器のくだけのごとく わが舌は齶にひたつけり なんぢわれを死の塵にふさせたまへり
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
そは犬われをめぐり惡きものの群われをかこみてわが手およびわが足をさしつらぬけり
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
わが骨はことごとく數ふるばかりになりぬ 惡きものの目をとめて我をみる
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
かれらたがひにわが衣をわかち我がしたぎを鬮にす
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
ヱホバよ遠くはなれ居たまふなかれ わが力よねがはくは速きたりてわれを授けたまへ
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
わがたましひを劍より助けいだし わが生命を犬のたけきいきほひより脱れしめたまへ
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
われを獅の口また野牛のつのより救ひいだしたまへ なんぢ我にこたへたまへり
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
われなんぢの名をわが兄弟にのべつたへ なんぢを會のなかにて讃たたへん
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
ヱホバを懼るるものよヱホバをほめたたへよ ヤコブのもろもろの裔よヱホバをあがめよ イスラエルのもろもろのすゑよヱホバを畏め
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
ヱホバはなやむものの辛苦をかろしめ棄たまはず これに聖顔をおほふことなくしてその叫ぶときにききたまへばなり
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
大なる會のなかにてわが汝をほめたたふるは汝よりいづるなり わが誓ひしことはヱホバをおそるる者のまへにてことごとく償はん
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
謙遜者はくらひて飽ことをえ ヱホバをたづねもとむるものはヱホバをほめたたへん 願くはなんぢらの心とこしへに生んことを
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
地のはては皆おもひいだしてヱホバに歸りもろもろの國の族はみな前にふしをがむべし
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
國はヱホバのものなればなり ヱホバはもろもろの國人をすべをさめたまふ
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
地のこえたるものは皆くらひてヱホバををがみ塵にくたるものと己がたましひを存ふること能はざるものと皆そのみまへに拝脆かん
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
たみの裔のうちにヱホバにつかる者あらん 主のことは代々にかたりつたへらるべし
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
かれら來りて此はヱホバの行爲なりとてその義を後にうまるる民にのべつたへん
