< Псалми 22 >
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
Az éneklőmesternek az ajjelethassakhar szerint; Dávid zsoltára. Én Istenem, én Istenem, miért hagytál el engemet? Távol van megtartásomtól jajgatásomnak szava.
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
Én Istenem, kiáltok nappal, de nem hallgatsz meg; éjjel is és nincs nyugodalmam.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Pedig te szent vagy, a ki Izráel dícséretei között lakozol.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
Benned bíztak atyáink; bíztak és te megszabadítottad őket.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Hozzád kiáltottak és megmenekültek; benned bíztak és nem szégyenültek meg.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
De én féreg vagyok s nem férfiú; embereknek csúfja és a nép útálata.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
A kik engem látnak, mind csúfolkodnak rajtam, félrehúzzák ajkaikat és hajtogatják fejöket:
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
Az Úrra bízta magát, mentse meg őt; szabadítsa meg őt, hiszen gyönyörködött benne!
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
Mert te hoztál ki engem az anyám méhéből, és biztattál engem anyámnak emlőin.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
Születésem óta a te gondod voltam; anyám méhétől fogva te voltál Istenem.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Ne légy messze tőlem, mert közel a nyomorúság, és nincs, a ki segítsen.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Tulkok sokasága kerített be engem, körülfogtak engem Básán bikái.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
Feltátották rám szájokat, mint a ragadozó és ordító oroszlán.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Mint a víz, úgy kiöntettem; csontjaim mind széthullottak; szívem olyan lett, mint a viasz, megolvadt belső részeim között.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Erőm kiszáradt, mint cserép, nyelvem ínyemhez tapadt, és a halál porába fektetsz engemet.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
Mert ebek vettek körül engem, a gonoszok serege körülfogott; átlyukasztották kezeimet és lábaimat.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
Megszámlálhatnám minden csontomat, ők pedig csak néznek s bámulnak rám.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
Megosztoznak ruháimon, és köntösömre sorsot vetnek.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
De te, Uram, ne légy messze tőlem; én erősségem, siess segítségemre.
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Szabadítsd meg lelkemet a kardtól, s az én egyetlenemet a kutyák körmeiből.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Ments meg engem az oroszlán torkából, és a bivalyok szarvai közül hallgass meg engem.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
Hadd hirdessem nevedet atyámfiainak, és dicsérjelek téged a gyülekezetben.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Ti, a kik félitek az Urat, dicsérjétek őt! Jákób minden ivadékai dicsőítsétek őt, és féljétek őt Izráel minden magzata!
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
Mert nem veti meg és nem útálja meg a szegény nyomorúságát; és nem rejti el az ő orczáját előle, és mikor kiált hozzá, meghallgatja.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
Felőled lesz dicséretem a nagy gyülekezetben. Az én fogadásaimat megadom azok előtt, a kik félik őt.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
Esznek a nyomorultak és megelégesznek, dicsérik az Urat, a kik őt keresik. Éljen szívetek örökké!
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Megemlékeznek és megtérnek az Úrhoz a föld minden határai, és leborul előtted a pogányok minden nemzetsége.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
Mert az Úré a királyi hatalom, uralkodik a pogányokon is.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
Esznek és leborulnak a föld gazdagai mind; ő előtte hajtanak térdet, a kik a porba hullanak, és a ki életben nem tarthatja lelkét.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
Őt szolgálják a fiak, az Úrról beszélnek az utódoknak.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Eljőnek s hirdetik az ő igazságát az ő utánok való népnek, hogy ezt cselekedte!