Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
Ein Psalm Davids, vorzusingen; von der Hinde, die früh gejagt wird. Mein Gott, mein Gott, warum hast du mich verlassen? ich heule; aber meine Hilfe ist ferne.
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
Mein Gott, des Tages rufe ich, so antwortest du nicht; und des Nachts schweige ich auch nicht.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Aber du bist heilig, der du wohnst unter dem Lobe Israels.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
Unsre Väter hofften auf dich; und da sie hofften, halfst du ihnen aus.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Zu dir schrieen sie und wurden errettet; sie hofften auf dich und wurden nicht zu Schanden.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
Ich aber bin ein Wurm und kein Mensch, ein Spott der Leute und Verachtung des Volks.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
Alle, die mich sehen, spotten mein, sperren das Maul auf und schütteln den Kopf:
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
“Er klage es dem HERRN; der helfe ihm aus und errette ihn, hat er Lust zu ihm.”
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
Denn du hast mich aus meiner Mutter Leib gezogen; du warst meine Zuversicht, da ich noch an meiner Mutter Brüsten war.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
Auf dich bin ich geworfen von Mutterleib an; du bist mein Gott von meiner Mutter Schoß an.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Sei nicht ferne von mir, denn Angst ist nahe; denn es ist hier kein Helfer.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Große Farren haben mich umgeben, gewaltige Stiere haben mich umringt.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
Ihren Rachen sperren sie auf gegen mich wie ein brüllender und reißender Löwe.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Ich bin ausgeschüttet wie Wasser, alle meine Gebeine haben sich zertrennt; mein Herz ist in meinem Leibe wie zerschmolzen Wachs.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Meine Kräfte sind vertrocknet wie eine Scherbe, und meine Zunge klebt an meinem Gaumen, und du legst mich in des Todes Staub.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
Denn die Hunde haben mich umgeben, und der Bösen Rotte hat mich umringt; sie haben meine Hände und Füße durchgraben.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
Ich kann alle meine Gebeine zählen; aber sie schauen und sehen ihre Lust an mir.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
Sie teilen meine Kleider unter sich und werfen das Los um mein Gewand.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
Aber du, HERR, sei nicht ferne; meine Stärke, eile, mir zu helfen!
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Errette meine Seele vom Schwert, meine einsame von den Hunden!
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Hilf mir aus dem Rachen des Löwen und errette mich von den Einhörnern!
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
Ich will deinen Namen predigen meinen Brüdern; ich will dich in der Gemeinde rühmen.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Rühmet den HERRN, die ihr ihn fürchtet; es ehre ihn aller Same Jakobs, und vor ihm scheue sich aller Same Israels.
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
Denn er hat nicht verachtet noch verschmäht das Elend des Armen und sein Antlitz vor ihm nicht verborgen; und da er zu ihm schrie, hörte er's.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
Dich will ich preisen in der großen Gemeinde; ich will mein Gelübde bezahlen vor denen, die ihn fürchten.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
Die Elenden sollen essen, daß sie satt werden; und die nach dem HERRN fragen, werden ihn preisen; euer Herz soll ewiglich leben.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Es werden gedenken und sich zum HERRN bekehren aller Welt Enden und vor ihm anbeten alle Geschlechter der Heiden.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
Denn des HERRN ist das Reich, und er herrscht unter den Heiden.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
Alle Fetten auf Erden werden essen und anbeten; vor ihm werden die Kniee beugen alle, die im Staub liegen, und die, so kümmerlich leben.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
Er wird einen Samen haben, der ihm dient; vom Herrn wird man verkündigen zu Kindeskind.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Sie werden kommen und seine Gerechtigkeit predigen dem Volk, das geboren wird, daß er's getan hat.
