Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
Dem Sangmeister, nach (der Melodie von: ) "Hindin der Morgenröte". / Ein Psalm Davids.
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
Mein Gott, mein Gott, warum hast du mich verlassen?! / Ohne Hilfe zu finden, muß ich zu dir schrein.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Mein Gott, ich rufe am Tage, doch du hörest mich nicht; / Auch (ruf ich) des Nachts, / Aber mein Klagen wird nicht gestillt.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
Und dennoch bist du der Heilige, / Über Israels Lobliedern thronend.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Dir haben unsre Väter vertraut, / sie haben vertraut: du hast sie errettet.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
Sie schrien zu dir und wurden frei, / Sie vertrauten dir und sind nicht zuschanden geworden.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
Ich aber bin ein Wurm und kein Mensch, / Von den Leuten verhöhnt und verachtet vom Volk.
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
Alle, die mich sehen, spotten mein, / Verziehen die Lippen, schütteln den Kopf:
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
"Befiehl dich Jahwe — der rette ihn, / Er reiß ihn heraus, hat er Freude an ihm!"
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
Ja, du hast mich gezogen aus Mutterschoß, / Mit Vertrauen mich erfüllt an der Mutter Brust.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Auf dich bin ich gewiesen von Anfang an, / Seit meiner Geburt bist du mein Gott.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Sei nicht fern von mir, denn Not ist nah — / Ich habe ja sonst keinen Helfer!
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
Viele Stiere haben mich umringt, / Die Starken Basans umgeben mich.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Ihren Rachen öffnen sie wider mich / Wie ein reißender, brüllender Löwe.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Wie Wasser bin ich hingegossen, / All meine Gebeine sind auseinandergereckt. / Es ist mein Herz wie Wachs, / Zerschmolzen in meinem Innern.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
Vertrocknet wie eine Scherbe ist meine Kraft, / Die Zunge klebt mir am Gaumen, / Und du lagerst mich in den Todesstaub.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
Ja, es haben mich Hunde umringt, / Eine Bösewichterrotte hat mich umkreist, / Sie durchbohren mir Hände und Füße.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
Zählen könnt ich all meine Gebeine; / Sie aber freuen sich meiner Qual.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
Sie teilen meine Kleider unter sich / Und werfen das Los über mein Gewand.
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Du aber, Jahwe, bleib nicht fern! / Meine Stärke, eil mir zu Hilfe!
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Rette mein Leben vom Schwert, / Aus der Hunde Gewalt reiß meine Seele.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
Hilf mir doch aus des Löwen Rachen, / Aus der Büffel Hörnern mache mich frei!
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Dann will ich meinen Brüdern deinen Namen künden, / Inmitten der Gemeinde dir lobsingen:
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
"Die ihr Jahwe fürchtet, preist ihn, / Alle Nachkommen Jakobs, ehret ihn / Und scheut euch vor ihm, alle Israelsöhne!
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
Denn nicht verachtet, nicht verschmäht er des Armen Qual, / Nicht hat er sein Antlitz vor ihm verborgen, / Und als er schrie, hat er ihn erhört."
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
Dir gilt mein Lobpreis in großer Gemeinde. / Meine Gelübde bezahl ich vor allen Frommen.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Essen sollen Demütige und satt werden; / Preisen werden Jahwe, die ihn suchen: / "Euer Herz soll sich laben auf ewig!"
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
Des gedenkend werden sich wenden zu Jahwe / Alle Enden der Erde; / Und niederfallen werden vor dir / Alle Geschlechter der Heiden.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
Denn Jahwes ist das Königtum, / Er ist aller Völker Herrscher.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
Niederfallen werden vor ihm alle Großen der Erde, / Wenn sie gegessen haben. / Vor ihm werden auch alle knien. / Die hinabfahren in des Grabes Staub / Und die ihr Leben nicht fristen können.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Die Nachwelt soll ihm dienen, / Man wird vom Herrn erzählen dem künftigen Geschlecht. Sie werden kommen und seine Treue verkünden / Dem spätern Volk, daß er es vollbracht!
