Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
Au chef des chantres. D’Après l’Ayyélet Hachahar. Psaume de David. Mon Dieu, mon Dieu, pourquoi m’as-tu abandonné, loin de me porter secours, d’entendre mes paroles suppliantes?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
Mon Dieu, j’appelle de jour et tu ne réponds pas, de nuit, et il n’est pas de trêve pour moi.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Tu es pourtant le Saint, trônant au milieu des louanges d’Israël.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
En toi nos pères ont eu confiance, ils ont eu confiance, et tu les as sauvés.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Ils ont crié vers toi et ont été délivrés; ils ont espéré en toi et n’ont pas été déçus.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
Moi, je suis un vermisseau, et non un homme, l’opprobre des gens, objet de mépris pour le peuple.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
Tous ceux qui me voient se moquent de moi, grimacent des lèvres, hochent la tête.
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
"Qu’il s’en remette à l’Eternel! Que celui-ci le sauve, qu’il l’arrache du danger, puisqu’il l’aime!"
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
Oui, c’est toi qui m’as tiré des entrailles maternelles, qui m’as fait reposer en sûreté dans le giron de ma mère;
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
entre tes bras j’ai été jeté dès ma naissance, dès le sein de ma mère, tu as été mon Dieu.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Ne t’éloigne pas de moi car l’angoisse est proche, et nul n’est là pour m’aider.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Des taureaux nombreux m’environnent, des bêtes puissantes de Basan m’assiègent.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
Ils ouvrent contre moi leur gueule, tel un lion qui déchire et qui rugit.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Je suis comme l’eau qu’on répand, tous mes membres se disloquent; mon cœur est comme de la cire, qui fondrait au milieu de mes entrailles.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Ma sève est desséchée comme un tesson, ma langue est collée à mon palais; tu m’étends dans la poussière de la mort.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
Car des chiens m’enveloppent, la bande des méchants fait cercle autour de moi; comme le lion ils meurtrissent mes mains et mes pieds.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
Je pourrais compter tous mes os; eux, ils me toisent et se repaissent de ma vue.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
Ils se partagent mes habits, ils tirent au sort mes vêtements.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
Mais toi, ô Seigneur, ne t’éloigne pas; toi, qui es ma force, viens vite à mon secours!
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Sauve mon âme du glaive, ma vie de la fureur des chiens;
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
arrache-moi de la gueule du lion, protège-moi contre les cornes des buffles.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
Je proclamerai ton nom devant mes frères, au milieu de l’assemblée, je te louerai.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
"Adorateurs de l’Eternel, louez-le vous tous, descendants de Jacob, honorez-le; révérez-le, vous tous, postérité d’Israël!
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
Car il n’a point dédaigné, il n’a point méprisé la misère du malheureux; il n’a pas caché de lui son visage, ni manqué de l’entendre quand il implorait!"
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
C’Est toi dont je célébrerai les louanges dans la grande assemblée, j’accomplirai mes vœux devant ceux qui te craignent.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
Les humbles mangeront et seront rassasiés, les adorateurs de l’Eternel le loueront. Que votre cœur renaisse à la vie pour toujours!
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Les confins de la terre se souviendront et reviendront au Seigneur, toutes les familles des peuples se prosterneront devant lui.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
Car à l’Eternel appartient la royauté, il domine sur toutes les nations.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
Ils mangeront et adoreront, tous les heureux de la terre; devant lui s’inclineront ceux qui descendent dans la poussière, incapables de sustenter leur vie.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
La postérité lui vouera un culte; on parlera du Seigneur aux âges à venir.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
IIs viendront et proclameront sa justice: ils diront au peuple à naître ce qu’il a fait.
