Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
To the Overseer, on 'The Hind of the Morning.' — A Psalm of David. My God, my God, why hast Thou forsaken me? Far from my salvation, The words of my roaring?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
My God, I call by day, and Thou answerest not, And by night, and there is no silence to me.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
And Thou [art] holy, Sitting — the Praise of Israel.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
In Thee did our fathers trust — they trusted, And Thou dost deliver them.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Unto Thee they cried, and were delivered, In Thee they trusted, and were not ashamed.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
And I [am] a worm, and no man, A reproach of man, and despised of the people.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
All beholding me do mock at me, They make free with the lip — shake the head,
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
'Roll unto Jehovah, He doth deliver him, He doth deliver him, for he delighted in him.'
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
For thou [art] He bringing me forth from the womb, Causing me to trust, On the breasts of my mother.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
On Thee I have been cast from the womb, From the belly of my mother Thou [art] my God.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Be not far from me, For adversity is near, for there is no helper.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Many bulls have surrounded me, Mighty ones of Bashan have compassed me,
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
They have opened against me their mouth, A lion tearing and roaring.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
As waters I have been poured out, And separated themselves have all my bones, My heart hath been like wax, It is melted in the midst of my bowels.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Dried up as an earthen vessel is my power, And my tongue is cleaving to my jaws.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
And to the dust of death thou appointest me, For surrounded me have dogs, A company of evil doers have compassed me, Piercing my hands and my feet.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
I count all my bones — they look expectingly, They look upon me,
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
They apportion my garments to themselves, And for my clothing they cause a lot to fall.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
And Thou, O Jehovah, be not far off, O my strength, to help me haste.
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Deliver from the sword my soul, From the paw of a dog mine only one.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Save me from the mouth of a lion: — And — from the horns of the high places Thou hast answered me!
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
I declare Thy name to my brethren, In the midst of the assembly I praise Thee.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Ye who fear Jehovah, praise ye Him, All the seed of Jacob, honour ye Him, And be afraid of Him, all ye seed of Israel.
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
For He hath not despised, nor abominated, The affliction of the afflicted, Nor hath He hidden His face from him, And in his crying unto Him He heareth.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
Of Thee my praise [is] in the great assembly. My vows I complete before His fearers.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
The humble do eat and are satisfied, Praise Jehovah do those seeking Him, Your heart doth live for ever.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Remember and return unto Jehovah, Do all ends of the earth, And before Thee bow themselves, Do all families of the nations,
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
For to Jehovah [is] the kingdom, And He is ruling among nations.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
And the fat ones of earth have eaten, And they bow themselves, Before Him bow do all going down to dust, And he [who] hath not revived his soul.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
A seed doth serve Him, It is declared of the Lord to the generation.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
They come and declare His righteousness, To a people that is borne, that He hath made!
