Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
For the Chief Musician; set to “The Doe of the Morning.” A Psalm by David. My God, my God, why have you forsaken me? Why are you so far from helping me, and from the words of my groaning?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
My God, I cry in the daytime, but you don’t answer; in the night season, and am not silent.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
But you are holy, you who inhabit the praises of Israel.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
Our fathers trusted in you. They trusted, and you delivered them.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
They cried to you, and were delivered. They trusted in you, and were not disappointed.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
But I am a worm, and no man; a reproach of men, and despised by the people.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
All those who see me mock me. They insult me with their lips. They shake their heads, saying,
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
“He trusts in Yahweh. Let him deliver him. Let him rescue him, since he delights in him.”
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
But you brought me out of the womb. You made me trust while at my mother’s breasts.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
I was thrown on you from my mother’s womb. You are my God since my mother bore me.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Don’t be far from me, for trouble is near. For there is no one to help.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Many bulls have surrounded me. Strong bulls of Bashan have encircled me.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
They open their mouths wide against me, lions tearing prey and roaring.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
I am poured out like water. All my bones are out of joint. My heart is like wax. It is melted within me.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
My strength is dried up like a potsherd. My tongue sticks to the roof of my mouth. You have brought me into the dust of death.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
For dogs have surrounded me. A company of evildoers have enclosed me. They have pierced my hands and feet.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
I can count all of my bones. They look and stare at me.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
They divide my garments among them. They cast lots for my clothing.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
But don’t be far off, Yahweh. You are my help. Hurry to help me!
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Deliver my soul from the sword, my precious life from the power of the dog.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Save me from the lion’s mouth! Yes, you have rescued me from the horns of the wild oxen.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
I will declare your name to my brothers. Among the assembly, I will praise you.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
You who fear Yahweh, praise him! All you descendants of Jacob, glorify him! Stand in awe of him, all you descendants of Israel!
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
For he has not despised nor abhorred the affliction of the afflicted, neither has he hidden his face from him; but when he cried to him, he heard.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
My praise of you comes in the great assembly. I will pay my vows before those who fear him.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
The humble shall eat and be satisfied. They shall praise Yahweh who seek after him. Let your hearts live forever.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
All the ends of the earth shall remember and turn to Yahweh. All the relatives of the nations shall worship before you.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
For the kingdom is Yahweh’s. He is the ruler over the nations.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
All the rich ones of the earth shall eat and worship. All those who go down to the dust shall bow before him, even he who can’t keep his soul alive.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
Posterity shall serve him. Future generations shall be told about the Lord.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
They shall come and shall declare his righteousness to a people that shall be born, for he has done it.
