Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
My El, my El, why hast thou forsaken me? why art thou so far from helping me, and from the words of my roaring?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
O my Elohim, I cry in the daytime, but thou hearest not; and in the night season, and am not silent.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
But thou art holy, O thou that inhabitest the praises of Israel.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
Our fathers trusted in thee: they trusted, and thou didst deliver them.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
They cried unto thee, and were delivered: they trusted in thee, and were not confounded.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
But I am a worm, and no man; a reproach of men, and despised of the people.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
All they that see me laugh me to scorn: they shoot out the lip, they shake the head saying,
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
He trusted on YHWH that he would deliver him: let him deliver him, seeing he delighted in him.
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
But thou art he that took me out of the womb: thou didst make me hope when I was upon my mother's breasts.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
I was cast upon thee from the womb: thou art my El from my mother's belly.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Be not far from me; for trouble is near; for there is none to help.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Many bulls have compassed me: strong bulls of Bashan have beset me round.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
They gaped upon me with their mouths, as a ravening and a roaring lion.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
I am poured out like water, and all my bones are out of joint: my heart is like wax; it is melted in the midst of my bowels.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
My strength is dried up like a potsherd; and my tongue cleaveth to my jaws; and thou hast brought me into the dust of death.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
For dogs have compassed me: the assembly of the wicked have inclosed me: they pierced my hands and my feet.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
I may tell all my bones: they look and stare upon me.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
They part my garments among them, and cast lots upon my vesture.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
But be not thou far from me, O YHWH: O my strength, haste thee to help me.
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Deliver my soul from the sword; my darling from the power of the dog.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Save me from the lion's mouth: for thou hast heard me from the horns of the unicorns.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
I will declare thy name unto my brethren: in the midst of the congregation will I praise thee.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Ye that fear YHWH, praise him; all ye the seed of Jacob, glorify him; and fear him, all ye the seed of Israel.
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
For he hath not despised nor abhorred the affliction of the afflicted; neither hath he hid his face from him; but when he cried unto him, he heard.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
My praise shall be of thee in the great congregation: I will pay my vows before them that fear him.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
The meek shall eat and be satisfied: they shall praise YHWH that seek him: your heart shall live for ever.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
All the ends of the world shall remember and turn unto YHWH: and all the kindreds of the nations shall worship before thee.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
For the kingdom is YHWH 's: and he is the governor among the nations.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
All they that be fat upon earth shall eat and worship: all they that go down to the dust shall bow before him: and none can keep alive his own soul.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
A seed shall serve him; it shall be accounted to YHWH for a generation.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
They shall come, and shall declare his righteousness unto a people that shall be born, that he hath done this.
