Псалми 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

Zakaj besnijo pogani in ljudstvo domišlja prazno stvar?

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

Kralji zemlje so se usmerili in vladarji se skupaj posvetujejo zoper Gospoda in zoper njegovega maziljenca, rekoč:

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

»Pretrgajmo njihove vezi in odvrzimo njihove vrvi od sebe.«

4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

Tisti, ki sedi v nebesih, se bo smejal. Gospod jih bo imel v posmeh.

5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

Potem jim bo govoril v svojem besu in jih nadlegoval v svojem bridkem nezadovoljstvu.

6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

»Vendarle sem jaz postavil svojega kralja na svoji sveti gori Sion.«

7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

Oznanil bom odlok. Gospod mi je rekel: »Ti si moj Sin. Ta dan sem te rodil.

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

Zahtevaj od mene in dal ti bom pogane za tvojo dediščino in najbolj oddaljene kraje zemlje za tvojo posest.

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

Zdrobil jih boš z železno palico, raztreščil jih boš na koščke kakor lončarjevo posodo.«

10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Zatorej bodite sedaj modri, oh vi kralji. Dajte se poučiti, vi sodniki zemlje.

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Gospodu služite s strahom in veselite se s trepetanjem.

12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Poljubite Sina, da ne bi bil jezen in ne izginete iz poti, ko je njegov bes le malo razvnet. Blagoslovljeni so vsi, ki svoje upanje položijo vanj.