Псалми 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

Quare fremuerunt Gentes, et populi meditati sunt inania? Astiterunt reges terræ, et principes convenerunt in unum adversus Dominum, et adversus Christum eius.

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

Dirumpamus vincula eorum: et proiiciamus a nobis iugum ipsorum.

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

Qui habitat in cælis irridebit eos: et Dominus subsannabit eos.

4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

Tunc loquetur ad eos in ira sua, et in furore suo conturbabit eos.

5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

Ego autem constitutus sum rex ab eo super Sion montem sanctum eius, prædicans præceptum eius.

6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

Dominus dixit ad me: Filius meus es tu, ego hodie genui te.

7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

Postula a me, et dabo tibi Gentes hereditatem tuam, et possessionem tuam terminos terræ.

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

Reges eos in virga ferrea, et tamquam vas figuli confringes eos.

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

Et nunc reges intelligite: erudimini qui iudicatis terram.

10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Servite Domino in timore: et exultate ei cum tremore.

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Apprehendite disciplinam nequando irascatur Dominus, et pereatis de via iusta.

12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Cum exarserit in brevi ira eius, beati omnes, qui confidunt in eo.