Псалми 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

Warum sind die Heiden so wild erregt? / Warum sinnen die Völker, was nichtig ist?

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

Der Erde Könige lehnen sich auf, / Und die Würdenträger beraten sich / Wider Jahwe und seinen Gesalbten:

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

"Auf, laßt uns sprengen ihre Bande / Und von uns werfen ihre Seile!"

4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

Der in den Himmeln thronet, lacht, / Adonái spottet ihrer.

5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

Dann aber redet er sie an im Zorn / Und wird sie schrecken in seinem Grimm:

6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

"Ich habe meinen König eingesetzt / auf Zion, meinem heilgen Berg!"

7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

"Ich will verkünden Jahwes Spruch: / Er hat mir gesagt: 'Mein Sohn bist du, / Ich habe dich heute gezeugt!

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

Fordre von mir, so geb ich dir Völker zum Erbe / Und die Enden der Erde zum Eigentum.

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

Du sollst sie zerschmettern mit eisernem Stab, / Wie Töpfergeschirr sie zerschlagen!'"

10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Nun denn, ihr Könige, seid verständig! / Lasset euch warnen, ihr Richter auf Erden!

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Dienet Jahwe mit Ehrfurcht / Und jubelt ihm zu mit Zittern!

12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Küsset den Sohn, damit er nicht zürne / Und ihr umkommet auf euerm Weg! / Denn bald wird sein Zorn entbrennen. / Heil allen, die bei ihm Zuflucht suchen!