Псалми 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

Why do the heathen rage, and the people imagine a vain thing?

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

The kings of the earth set themselves, and the rulers take counsel together, against the LORD, and against his anointed, saying,

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

Let us break their bands asunder, and cast away their cords from us.

4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

He that sitteth in the heavens shall laugh: the Lord shall have them in derision.

5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

Then shall he speak to them in his wrath, and trouble them in his great displeasure.

6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

Yet have I set my king upon my holy hill of Zion.

7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

I will declare the decree: the LORD hath said to me, Thou art my Son; this day have I begotten thee.

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

Ask of me, and I shall give thee the heathen for thy inheritance, and the uttermost parts of the earth for thy possession.

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

Thou shalt break them with a rod of iron; thou shalt dash them in pieces like a potter’s vessel.

10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Be wise now therefore, O ye kings: be instructed, ye judges of the earth.

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Serve the LORD with fear, and rejoice with trembling.

12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Kiss the Son, lest he be angry, and ye perish from the way, when his wrath is kindled but a little. Blessed are all they that put their trust in him.