Псалми 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

Why do the nations rage, And the peoples meditate a vain thing?

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

The kings of the earth set themselves, And the rulers take counsel together, Against Jehovah, and against his anointed, [saying],

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

Let us break their bonds asunder, And cast away their cords from us.

4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

He that sitteth in the heavens will laugh: The Lord will have them in derision.

5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

Then will he speak unto them in his wrath, And vex them in his sore displeasure:

6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

Yet I have set my king Upon my holy hill of Zion.

7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

I will tell of the decree: Jehovah said unto me, Thou art my son; This day have I begotten thee.

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

Ask of me, and I will give [thee] the nations for thine inheritance, And the uttermost parts of the earth for thy possession.

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

Thou shalt break them with a rod of iron; Thou shalt dash them in pieces like a potter’s vessel.

10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Now therefore be wise, O ye kings: Be instructed, ye judges of the earth.

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Serve Jehovah with fear, And rejoice with trembling.

12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Kiss the son, lest he be angry, and ye perish in the way, For his wrath will soon be kindled. Blessed are all they that take refuge in him.