Псалми 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

Waarom woeden de heidenen, en bedenken de volken ijdelheid?

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

De koningen der aarde stellen zich op, en de vorsten beraadslagen te zamen tegen den HEERE, en tegen Zijn Gezalfde, zeggende:

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

Laat ons hun banden verscheuren, en hun touwen van ons werpen.

4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

Die in den hemel woont, zal lachen; de HEERE zal hen bespotten.

5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

Dan zal Hij tot hen spreken in Zijn toorn, en in Zijn grimmigheid zal Hij hen verschrikken.

6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

Ik toch heb Mijn Koning gezalfd over Sion, den berg Mijner heiligheid.

7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

Ik zal van het besluit verhalen: de HEERE heeft tot Mij gezegd: Gij zijt Mijn Zoon, heden heb Ik U gegenereerd.

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

Eis van Mij, en Ik zal de heidenen geven tot Uw erfdeel, en de einden der aarde tot Uw bezitting.

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

Gij zult hen verpletteren met een ijzeren scepter; Gij zult hen in stukken slaan als een pottenbakkersvat.

10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Nu dan, gij koningen, handelt verstandiglijk; laat u tuchtigen, gij rechters der aarde!

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Dient den HEERE met vreze, en verheugt u met beving.

12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Kust den Zoon, opdat Hij niet toorne, en gij op den weg vergaat, wanneer Zijn toorn maar een weinig zou ontbranden. Welgelukzalig zijn allen, die op Hem betrouwen.