Псалми 19

1 Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

Psalmus David, in finem. Caeli enarrant gloriam Dei, et opera manuum eius annunciat firmamentum.

2 Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.

Dies diei eructat verbum, et nox nocti indicat scientiam.

3 Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.

Non sunt loquelae, neque sermones, quorum non audiantur voces eorum.

4 По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;

In omnem terram exivit sonus eorum: et in fines orbis terrae verba eorum.

5 И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.

In sole posuit tabernaculum suum: et ipse tamquam sponsus procedens de thalamo suo: Exultavit ut gigas ad currendam viam,

6 Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.

a summo caelo egressio eius: Et occursus eius usque ad summum eius: nec est qui se abscondat a calore eius.

7 Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.

Lex Domini immaculata convertens animas: testimonium Domini fidele, sapientiam praestans parvulis.

8 Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.

Iustitiae Domini rectae, laetificantes corda: praeceptum Domini lucidum; illuminans oculos.

9 Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.

Timor Domini sanctus, permanens in saeculum saeculi: iudicia Domini vera, iustificata in semetipsa.

10 Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.

Desiderabilia super aurum et lapidem pretiosum multum: et dulciora super mel et favum.

11 И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.

Etenim servus tuus custodit ea, in custodiendis illis retributio multa.

12 Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;

Delicta quis intelligit? ab occultis meis munda me:

13 И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.

et ab alienis parce servo tuo. Si mei non fuerint dominati, tunc immaculatus ero: et emundabor a delicto maximo.

14 Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!

Et erunt ut complaceant eloquia oris mei: et meditatio cordis mei in conspectu tuo semper. Domine adiutor meus, et redemptor meus.