Псалми 18
1 Љубићу Те, Господе, крепости моја,
En Psalm, till att föresjunga, Davids, Herrans tjenares; hvilken denna visos ord talade till Herran, på den tid Herren honom hulpit hade ifrå hans fiendars hand, och ifrå Sauls hand; Och sade: Hjerteliga, kär hafver jag dig, Herre, min starkhet;
2 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
Herre, min klippa, min borg, min förlossare; min Gud, min tröst, den jag mig vid håller; min sköld, och min salighets horn, och mitt beskydd.
3 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
Jag vill lofva och åkalla Herren; så blifver jag ifrå mina ovänner förlöst.
4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Ty dödsens band hafva, omfattat mig, och Belials bäcker förskräckt mig.
Helvetes band hafva omfattat mig, och dödsens snaror öfverfallit mig. (Sheol h7585)
6 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
När jag är i ångest, så åkallar jag Herran, och ropar till min Gud; så hörer han mina röst af sitt tempel, och mitt rop kommer för honom till hans öron.
7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
Jorden bäfvade och gaf sig, och bergens grundvalar rördes och bäfvade, då han vred var.
8 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
Damb gick upp af hans näso, och förtärande eld af hans mun; så att det ljungade deraf.
9 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
Han böjde himmelen, och for neder, och mörker var under hans fötter.
10 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
Och han för uppå Cherub, och flög; han sväfde på vädrens vingar.
11 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
Hans tjäll omkring honom var mörker, och svart tjockt moln, der han inne fördold var.
12 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
Af skenet för honom delte sig skyn, med hagel och ljungande.
13 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
Och Herren dundrade i himmelen; och den Högste lät sitt dunder ut, med hagel och ljungande.
14 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
Han sköt sina skott, och förströdde dem; han lät fast ljunga, och förskräckte dem.
15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
Der såg man vattuådrorna; och jordenes grund vardt blottad, Herre, af ditt straff, af dine näsos anda och blåst.
16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Han sände utaf höjdene, och hemtade mig; och drog mig utu stor vatten.
17 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Han halp mig ifrå mina starka fiendar; ifrå mina hatare, som mig för mägtige voro;
18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
De mig öfverföllo i mins motgångs tid; och Herren vardt min tröst.
19 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
Och han förde mig ut på rymdena; han tog mig derut; ty han hade lust till mig.
20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
Herren gör väl emot mig, efter mina rättfärdighet; han vedergäller mig efter mina händers renhet.
21 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
Ty jag håller Herrans vägar, och är icke ogudaktig emot min Gud.
22 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
Ty alla hans rätter hafver jag för ögon, och hans bud kastar jag icke ifrå mig.
23 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
Men jag; är utan vank för honom, och bevarar mig för min synd.
24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
Derföre vedergäller mig Herren, efter mina rättfärdighet; efter mina händers renhet för hans ögon.
25 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
Med de heliga äst du helig; och med de fromma, äst du from;
26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
Och med de rena äst du ren; och vid de afvoga ställer du dig afvog.
27 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
Ty du hjelper det elända folket, och de höga ögon förnedrar du.
28 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
Ty du upplyser mina lykto; Herren, min Gud, gör mitt mörker ljust.
29 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
Ty med dig kan jag nederlägga krigsfolk, och med minom Gud öfver muren springa.
30 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
Guds vägar äro utan vank; Herrans tal äro genomluttrad; han är en sköld allom dem som trösta uppå honom.
31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
Ty ho är en Gud, utan Herren; eller en starker, utan vår Gud?
32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
Gud omgjordar mig med kraft, och gör mina vägar utan vank.
33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
Han gör mina fötter lika som hjortars, och sätter mig på mina höjder.
34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
Han lärer mina hand strida, och min arm spänna kopparbågan.
35 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
Och du gifver mig dins salighets sköld, och din högra hand stärker mig; och när du förnedrar mig, gör du mig storan.
36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
Du gör under mig rum till att gå, att mina fötter icke skola slinta.
37 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
Jag vill jaga efter mina fiendar, och gripa dem; och intet omvända, tilldess jag hafver nederlagt dem.
38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
Jag skall slå dem, och de skola icke kunna mig emotstå; de måste falla under mina fötter.
39 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
Du kan rusta mig med starkhet till strid; du kan kasta dem under mig, som sig emot mig sätta.
40 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Du gifver mig mina fiendar på flyktena, att jag må förstöra mina hatare.
41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
De ropa, men der är ingen hjelpare: till Herran, men han svarar dem intet.
42 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
Jag skall sönderstöta dem som stoft för vädret; jag skall bortkasta dem såsom träck på gatomen.
43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
Du hjelper mig ifrå det trätosamma folket, och gör mig till ett hufvud ibland Hedningarna; ett folk, som jag intet kände, tjenar mig.
44 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
Det hörer mig med hörsam öron; men de främmande barn förneka mig.
45 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
De främmande barn försmäkta, och brytas i sina bojor.
46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
Herren lefver, och lofvad vare min tröst; och mins salighets Gud varde upphöjd.
47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Gud, som mig hämnd gifver, och tvingar folken under mig;
48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
Den mig hjelper ifrå mina fiendar, och upphöjer mig ifrå dem, som sätta sig emot mig; du hjelper mig ifrå de vrånga.
49 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
Derföre vill jag tacka dig, Herre, ibland Hedningarna, och lofsjunga dino Namne;
50 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
Den sinom Konung stor salighet bevisar, och gör sinom smorda godt; David, och hans säd evinnerliga.
