Псалми 18
1 Љубићу Те, Господе, крепости моја,
Ljubiæu te, Gospode, krjeposti moja,
2 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
Gospode, grade moj, zaklone moj, koji se oboriti ne može, izbavitelju moj, Bože moj, kamena goro, na kojoj se ne bojim zla, štite moj, rože spasenja mojega, utoèište moje!
3 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
Prizivljem Gospoda, kojemu se klanjati valja, i opraštam se neprijatelja svojih.
4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Obuzeše me smrtne bolesti, i potoci nevaljalijeh ljudi uplašiše me.
Opkoliše me bolesti paklene, stegoše me zamke smrtne. (Sheol h7585)
6 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
U svojoj tjeskobi prizvah Gospoda, i k Bogu svojemu povikah; on èu iz dvora svojega glas moj, i vika moja doðe mu do ušiju.
7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
Zatrese se i pokoleba se zemlja, zadrmaše se i pomjeriše iz temelja gore, jer se on razljuti.
8 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
Podiže se dim od gnjeva njegova, iz usta njegovijeh oganj, koji proždire, i živo ugljevlje otskakaše od njega.
9 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
Savi nebesa i siðe. Mrak bješe pod nogama njegovijem.
10 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
Sjede na heruvima i podiže se, i poletje na krilima vjetrnijem.
11 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
Od mraka naèini sebi krov, sjenicu oko sebe, od mraènijeh voda, oblaka vazdušnijeh.
12 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
Od sijevanja pred njim kroz oblake njegove udari grad i živo ugljevlje.
13 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
Zagrmje na nebesima Gospod, i višnji pusti glas svoj, grad i živo ugljevlje.
14 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
Pusti strijele svoje, i razmetnu ih; silu munja, i rasu ih.
15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
I pokazaše se izvori vodeni, i otkriše se temelji vasionoj od prijetnje tvoje, Gospode, od dihanja duha gnjeva tvojega.
16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Tada pruži s visine ruku, uhvati me, izvuèe me iz vode velike.
17 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Izbavi me od neprijatelja mojega silnoga i od mojih nenavidnika, kad bijahu jaèi od mene.
18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
Ustaše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.
19 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
Izvede me na prostrano mjesto, i izbavi me, jer sam mu mio.
20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
Dade mi Gospod po pravdi mojoj, i za èistotu ruku mojih dariva me.
21 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
Jer se držah putova Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svojega,
22 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
Nego su svi zakoni njegovi preda mnom, i zapovijesti njegovijeh ne uklanjam od sebe.
23 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
Bih mu vjeran, i èuvah se od bezakonja svojega.
24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po èistoti ruku mojih pred oèima njegovima.
25 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
Sa svetima postupaš sveto, s èovjekom vjernim vjerno,
26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
S èistim èisto, a s nevaljalim nasuprot njemu.
27 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
Jer ti pomažeš ljudima nevoljnim, a oèi ponosite ponižavaš.
28 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
Ti raspaljuješ vidjelo moje; Gospod moj prosvjetljuje tamu moju.
29 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
S tobom razbijam vojsku, i s Bogom svojim skaèem preko zida.
30 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
Put je Božji vjeran, rijeè Gospodnja èista. On je štit svjema koji se u nj uzdaju.
31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
Jer ko je Bog osim Gospoda, i ko je obrana osim Boga našega?
32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
Ovaj Bog opasuje me snagom, i èini mi vjeran put.
33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
Daje mi noge kao u jelena, i na visine stavlja me.
34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
Uèi ruke moje boju, i mišice moje èini da su luk od mjedi.
35 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
Ti mi daješ štit spasenja svojega; desnica tvoja drži me, i milost tvoja èini me velika.
36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
Ti širiš korak moj, te se ne spotièu noge moje.
37 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
Tjeram neprijatelje svoje i stižem ih, i ne vraæam se dok ih ne istrijebim.
38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
Obaram ih, i ne mogu ustati, padaju pod noge moje.
39 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
Jer me ti opasuješ snagom za boj, i koji ustanu na me, obaraš ih preda mnom.
40 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Neprijatelja mojih pleæi ti mi obraæaš, i potirem nenavidnike svoje.
41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
Oni vièu, ali nema pomagaèa, ka Gospodu, ali ih on ne sluša.
42 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
Rasipam ih kao prah po vjetru, kao blato po ulicama gazim ih.
43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
Ti me izbavljaš od bune narodne, postavljaš me da sam glava tuðim plemenima; narod kojega ne poznavah, služi mi.
44 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
Po samome èuvenju slušaju me, tuðini pokorni su mi.
45 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Tuðini blijede, dršæu u gradovima svojim.
46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
Živ je Gospod, i da je blagosloven braniè moj! Da se uzvisi Bog spasenja mojega,
47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,
48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
Koji me izbavlja od neprijatelja, podiže me nad one koji ustaju na me i od èovjeka žestoka izbavlja me!
49 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
Toga radi hvalim te, Gospode, pred narodima, i pojem imenu tvojemu,
50 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
Koji slavno izbavljaš cara svojega, i èiniš milost pomazaniku svojemu Davidu i natražju njegovu dovijeka.
