Псалми 18
1 Љубићу Те, Господе, крепости моја,
Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Ta Dawuda bawan Ubangiji. Ya rera ta ga Ubangiji kalmomin wannan waƙa sa’ad da Ubangiji ya cece shi daga hannun dukan abokan gābansa da kuma daga hannun Shawulu, ya ce, Ina ƙaunarka, ya Ubangiji, ƙarfina.
2 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
Ubangiji shi ne dutsena, kagarata da kuma mai cetona; Allahna shi ne dutsena, a gare shi nake neman mafaka. Shi ne garkuwata da ƙahon cetona, mafakata.
3 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
Na kira ga Ubangiji, wanda ya cancanci yabo, na kuwa kuɓuta daga abokan gābana.
4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Igiyoyin mutuwa sun shaƙe ni; rigyawan hallaka sun sha kaina.
Igiyoyin mutuwa sun nannaɗe kewaye da ni; tarkon mutuwa ya yi mini arangama. (Sheol h7585)
6 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
Cikin wahalata na yi kira ga Ubangiji; Na yi kuka ga Allahna don taimako. A Haikalinsa ya ji muryata, Kukana na neman taimako ya kai kunnensa.
7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
Ƙasa ta yi rawa ta kuma girgiza, tussan duwatsu sun girgiza; sun yi rawa domin ya yi fushi.
8 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
Hayaƙi ya tashi daga kafan hancinsa; wuta mai ci daga bakinsa, garwashi wuta mai ci daga bakinsa.
9 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
Ya buɗe sammai ya sauko; baƙaƙen gizagizai suna a ƙarƙashin ƙafafunsa.
10 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
Ya hau kerubobi ya kuma yi firiya; ya yi shawagi a fikafikan iska.
11 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
Ya mai da duhu abin rufuwarsa, rumfa kewaye da shi, baƙaƙen gizagizan ruwan sama na sarari,
12 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
daga cikin hasken kasancewarsa gizagizai suka yi gaba, da ƙanƙara da kuma walƙiya.
13 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
Ubangiji ya yi tsawa daga sama; muryar Mafi Ɗaukaka ya yi kāra.
14 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
Ya harba kibiyoyinsa ya kuma watsar da abokan gāba, walƙiya mai girma ya fafare su.
15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
Kwarin teku sun bayyana tussan duniya sun bayyana a fili sa’ad da ka tsawata, ya Ubangiji, sa’ad da ka numfasa daga hancinka.
16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Ya miƙa hannunsa daga sama ya kama ni; ya ja ni daga zurfin ruwaye.
17 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Ya cece ni daga abokin gābana mai ƙarfi, daga abokan gābana, waɗanda suka fi ƙarfina.
18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
Sun yi arangama da ni a ranar masifa, amma Ubangiji ya zama mai taimakona.
19 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
Ya fitar da ni zuwa wuri mai sarari; ya kuɓutar da ni, gama yana jin daɗina.
20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
Ubangiji ya yi haka da ni bisa ga adalcina; bisa ga tsabtar hannuwana ya ba ni lada.
21 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
Gama na kiyaye hanyoyin Ubangiji; ban yi mugunta ta wurin juyewa daga Allahna ba.
22 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
Dukan dokokinsa suna a gābana; ban juye daga ƙa’idodinsa ba.
23 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
Na kasance marar laifi a gabansa na kuma kiyaye kaina daga zunubi.
24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
Ubangiji ya ba ni lada bisa ga adalcina, bisa ga tsabtan hannuwana a gabansa.
25 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
Ga mai aminci ka nuna kanka mai aminci, ga marar laifi ka nuna kanka marar laifi,
26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
ga mai tsabta ka nuna kanka mai tsabta, amma ga karkatacce, ka nuna kanka mai wayo.
27 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
Kakan cece mai sauƙinkai amma kakan ƙasƙantar da masu girman kai.
28 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
Kai Ya Ubangiji, ka sa fitilata ta yi ta ci; Allahna ya mai da duhu ya zama haske.
29 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
Da taimakonka zan iya fāɗa wa runduna; tare da Allahna zan iya rinjayi katanga.
30 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
Game da Allah kuwa, hanyarsa cikakkiya ce; maganar Ubangiji marar kuskure ne. Shi garkuwa ne ga dukan waɗanda suke neman mafaka a gare shi.
31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
Gama wane ne Allah in ba Ubangiji ba? Wane ne kuwa Dutse in ba Allahnmu ba?
32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
Allah ne ya ƙarfafa ni da ƙarfi ya kuma sa hanyarta ta zama cikakkiya.
33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
Ya sa ƙafafuna kamar ƙafafun barewa; ya sa na iya tsaya a kan ƙwanƙoli.
34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
Ya horar da hannuwana don yaƙi; hannuwana za su iya tanƙware bakan tagulla.
35 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
Ka ba ni garkuwar nasara, kuma hannunka na dama yana riƙe ni; ya sunkuya don ka mai da ni mai girma.
36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
Ka fadada hanyar da yake a ƙarƙashina, don kada ɗiɗɗigena yă juya.
37 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
Na bi abokan gābana na kuma cim musu; ban juya ba sai da na hallaka su.
38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
Na ragargaza su har ba za su iya tashi ba; sun fāɗi a ƙarƙashin ƙafafuna.
39 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
Ka ƙarfafa ni da ƙarfi saboda yaƙi; ka sa abokan gābana suka rusuna mini.
40 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Ka sa abokan gābana suka juya suka gudu, na kuma hallaka abokan gābana.
41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
Sun nemi taimako, amma ba su sami wanda zai cece su ba, ga Ubangiji, amma bai amsa ba.
42 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
Na murƙushe su kamar ƙura mai laushi da iska ke kwashewa; na zubar da su kamar laka a tituna.
43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
Ka cece ni daga harin mutane; ka mai da ni kan al’ummai. Mutanen da ban sani ba sun zama bayina,
44 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
da zarar sun ji ni, sukan yi mini biyayya; baƙi suna rusuna a gabana.
45 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Duk sukan karai; suna zuwa da rawan jiki daga mafakansu.
46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
Ubangiji mai rai ne! Yabo ya tabbata ga Dutsena! Girma ya tabbata ga Allah Mai cetona!
47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Shi ne Allah mai sāka mini, wanda yake sa al’ummai a ƙarƙashina,
48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
wanda yakan cece ni daga abokan gābana. Ana girmama ka bisa abokan gābana; daga masu tā-da-na-zaune-tsaye ka kuɓutar da ni.
49 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
Saboda haka zan yabe ka a cikin al’ummai, ya Ubangiji; zan rera yabai ga sunanka.
50 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
Yakan ba sarkinsa nasarori; yakan nuna alheri marar ƙarewa ga shafaffensa, ga Dawuda da zuriyarsa har abada.
