< Псалми 18 >
1 Љубићу Те, Господе, крепости моја,
I love thee, O LORD, my strength!
2 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
Jehovah is my rock, my fortress, and my deliverer; My God, my strength, in whom I trust; My shield, my strong defence, and my high tower.
3 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
I called upon the LORD, who is worthy to be praised, And was delivered from my enemies.
4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
The snares of death encompassed me; The floods of destruction filled me with dismay;
5 Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol )
The snares of the underworld surrounded me, And the nets of death seized upon me. (Sheol )
6 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
In my distress I called upon the LORD, And cried unto my God; He heard my voice from his palace, And my cry came before him into his ears.
7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
Then the earth quaked and trembled; The foundations of the mountains rocked and were shaken, Because his wrath was kindled.
8 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
A smoke went up from his nostrils, And fire from his mouth devoured; Burning coals shot forth from him.
9 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
He bowed the heavens, and came down; And darkness was under his feet;
10 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
And he rode upon a cherub, and did fly; Yea, he did fly upon the wings of the wind.
11 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
And he made darkness his covering; His pavilion round about him was dark waters and thick clouds of the skies.
12 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
At the brightness before him, his thick clouds passed away; Then came hailstones and coals of fire.
13 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
The LORD also thundered from heaven, And the Most High uttered his voice, Amid hailstones and coals of fire.
14 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
He sent forth his arrows, and scattered them; Continual lightnings, and discomfited them.
15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
Then the channels of the deep were seen, And the foundations of the earth were laid bare At thy rebuke, O LORD! At the blast of the breath of thy nostrils.
16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
He stretched forth his hand from above; he took me, And drew me out of deep waters.
17 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
He delivered me from my strong enemy; From my adversaries, who were too powerful for me.
18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
They fell upon me in the day of my calamity; But the LORD was my stay.
19 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
He brought me forth into a large place; He delivered me, because he delighted in me.
20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
The LORD hath rewarded me according to my righteous; According to the cleanness of my hands hath he recompensed me.
21 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
For I have kept the ways of the LORD, And have not wickedly departed from my God.
22 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
For all his laws were in my sight; I did not put away his statutes from me.
23 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
I was upright before him, And kept myself from iniquity.
24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
Therefore hath the LORD rewarded me according to my righteousness, According to the cleanness of my hands before his eyes.
25 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
To the merciful thou showest thyself merciful; To the upright thou showest thyself upright;
26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
To the pure thou showest thyself pure, And to the perverse thou showest thyself perverse.
27 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
For thou savest the afflicted people, But the haughty countenance thou bringest down.
28 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
Thou causest my lamp to shine; Jehovah, my God, enlighteneth my darkness.
29 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
For through thee I have broken through troops; Through my God I have leaped over walls.
30 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
The ways of God are just and true; His word is pure, tried in the fire; He is a shield to all who put their trust in him.
31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
Who, then, is God, save Jehovah? And who is a rock, save our God?
32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
It is God that girded me with strength, And made my way plain.
33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
He made my feet like the hind's, And set me in my high places;
34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
He taught my hands to war, So that my arm bent the bow of brass.
35 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
Thou gavest me the shield of thy protection; Thy right hand held me up, And thy goodness made me great.
36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
Thou didst make a wide path for my steps, So that my feet did not stumble.
37 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
I pursued my enemies and overtook them, And turned not back till I had destroyed them.
38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
I smote them, so that they could not rise; They fell under my feet.
39 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
Thou didst gird me with strength for the battle; Thou didst cast down my adversaries under me.
40 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Thou didst cause my enemies to turn their backs, So that I destroyed them that hated me.
41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
They cried, but there was none to help; To Jehovah, but he answered them not.
42 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
I beat them small, like dust before the wind; I cast them out as the dirt of the streets.
43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
Thou hast delivered me from the assaults of the nations; Thou hast made me the head of the kingdoms. Nations whom I knew not serve me;
44 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
They who have only heard of me obey me; Yea, men of a strange land submit themselves to me;
45 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Men of a strange land fade away, like a leaf, And come trembling from their strongholds.
46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
Jehovah is the living God; blessed be my rock; Exalted be the God of my salvation!
47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
It is God who hath given me vengeance, And subdued the nations under me;
48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
He delivered me from my enemies; Yea, thou hast lifted me up above my adversaries; Thou hast saved me from the violent man!
49 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
Therefore I will give thanks to thee, O LORD! among the nations, And sing praises to thy name.
50 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
Great deliverance giveth he to his king, And showeth mercy to his anointed, —To David and to his posterity for ever.