Псалми 17
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
En bön Davids. Herre, hör rätthetena; gif akt uppå mitt rop, förnim mina bön, den icke utaf en falsk mun går.
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
Tala du i mine sak, och se du uppå hvad rätt är.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
Du pröfvar mitt hjerta, och besöker det om nattena, och ransakar mig, och finner intet; jag hafver satt mig före, att min mun icke öfverträda skall.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
Jag förvarar mig i dina läppars orde, för menniskors gerningar, på mördarens väg.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
Behåll min gång på dinom stigom, att min steg icke slinta.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
Jag ropar till dig, att du Gud ville höra, mig; böj din öron till mig, hör mitt tal.
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
Bevisa, dina underliga godhet, du, deras Frälsare, som trösta uppå dig, emot dem som sig emot dina högra hand sätta.
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
Bevara mig såsom en ögnasten; beskärma mig under dina vingars skugga;
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
För de ogudaktiga, som mig förhärja; för mina ovänner, som efter mina själ stå allt omkring.
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
Deras fete hålla tillsamman; de tala med sin mun stor ord.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
Hvar vi gå, så äro de kringom oss; sina ögon ställa de derefter, att de måga slå oss till jordena;
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
Såsom ett lejon, som rof begärar; såsom ett ungt lejon, som i kulone sitter.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
Herre, statt upp, öfverfall honom, och nederslå honom; undsätt mina själ ifrå de ogudaktiga, med ditt svärd;
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
Ifrå dine hands menniskom, Herre, ifrå denne verldenes menniskom, hvilka sin del hafva medan de lefva; dem du buken fyller med dina håfvor; de der barn nog hafva, och låta sina återlefvor sinom barnom.
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Men jag vill skåda ditt ansigte i rättfärdighet; jag vill mätt varda, när jag uppvakar efter ditt beläte.
