Псалми 17
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
Ein Gebet, von David. - Gerechte Sache höre, Herr! Mein Flehen merk! Vernimm mein Beten mit den Lippen sonder Trug!
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
Nur Recht ergeht von Deinem Angesicht; untrüglich schauen Deine Augen.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
Wenn Du das Herz mir prüftest, in der Nacht es überraschtest und gründlich mich durchforschtest, fändst Du nicht, daß ich gedacht, was meinen Mund nicht überschreiten durfte.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
Und bei den Löhnen für die Leute gab ich acht nach Deines Mundes Worten auf den Lebensunterhalt.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
Und meine Schritte hielten fest an Deinen Gleisen nicht wankten meine Tritte.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
So rufe ich zu Dir, daß Du mich, Gott, erhörest! Neige Dein Ohr zu mir! Auf meine Rede höre!
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
Erzeige Deine Wundergüte, Retter derer, die vor ihren Widersachern bei Deiner Rechten Zuflucht suchen!
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
Dem Augensterne gleich behüte mich! Verbirg mich in dem Schatten Deiner Flügel
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
vor Frevlern, die mich überfallen, vor meinen Feinden, die mich voller Gier bedrängen!
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
Fühllos verschließen sie ihr Herz; im Übermute spricht ihr Mund.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
Sie stürzen sich auf mich, umringen mich; zu Boden senken sie die Augen. -
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
Er gleicht dem Löwen, der auf Beute lauert, dem Jungleu im Verstecke.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
Auf, Herr! Tritt ihm entgegen! Wirf ihn nieder! Errette mich vor Bösewichten durch Dein Schwert,
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
vor Leuten, Herr, durch Deine Hand, vor Leuten, deren Teil im Leben nur die Welt, ja, durch Dein Schwert vor solchen, die ein Schlemmerleben führen, und die samt ihren Kindern voll gesättigt sind, und die, was übrigbleibt, den Enkeln hinterlassen können!
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Ich aber schaue durch Gerechtigkeit Dein Angesicht und labe mich an Deinem Anblick voll Begier.
