Псалми 17
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
Prière de David. Ecoute, ô Seigneur, ma juste demande, exauce ma supplication, prête l’oreille à ma prière, sortant de lèvres non trompeuses.
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
C’Est de toi qu’émanera mon bon droit: tes yeux discernent ce qui est équitable.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
Tu sondes mon cœur, tu m’examines pendant la nuit, tu me mets à l’épreuve, sans trouver en moi aucune pensée qui ne doive passer par ma bouche.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
Guidé par les paroles de tes lèvres, j’observe les actions des hommes, les voies des gens violents.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
Affermis mes pas dans tes sentiers, pour que mes pieds ne glissent point.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
Je t’appelle, car tu me réponds, ô Dieu! Prête-moi l’oreille, entends mes paroles.
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
Mets en relief tes bienfaits, ô Protecteur de ceux qui se confient à ta droite, malgré les adversaires.
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
Garde-moi comme la prunelle des yeux, abrite-moi à l’ombre de tes ailes,
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
contre les méchants qui me tyrannisent, contre mes ennemis qui me cernent avec passion.
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
De leur graisse ils ont bouché leur cœur; leurs lèvres s’expriment avec orgueil.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
A chacun de nos pas, les voilà qui se pressent autour de nous; ils ont les yeux sur nous pour nous étendre à terre,
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
pareils au lion avide de déchirer, au lionceau qui se tient en embuscade.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
Lève-toi, Seigneur, préviens ses desseins, fais-lui ployer le genou; par ton glaive, sauve ma vie du méchant.
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
Par ta main, ô Eternel, sauve-moi de ces gens, de ces gens esclaves du monde, qui jouissent largement de la vie, dont tu bourres le ventre de tes biens, dont les enfants ont tout en abondance et laissent leur superflu à leur progéniture.
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Quant à moi, puissé-je, grâce à ma droiture, contempler ta face et, à mon réveil, me rassasier de ta vue!
