Псалми 17
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
Prière de David. Écoute, ô Éternel, la justice; sois attentif à mon cri; prête l’oreille à ma prière, qui ne s’élève pas de lèvres trompeuses.
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
Que mon droit sorte de ta présence, que tes yeux regardent à la droiture.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
Tu as sondé mon cœur, tu [m’]as visité de nuit; tu m’as éprouvé au creuset, tu n’as rien trouvé; ma pensée ne va pas au-delà de ma parole.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
Quant aux actions de l’homme, par la parole de tes lèvres je me suis gardé des voies de l’homme violent.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
Quand tu soutiens mes pas dans tes sentiers, mes pieds ne chancellent point.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
Je t’ai invoqué, car tu m’exauceras, ô Dieu! Incline ton oreille vers moi, écoute mes paroles.
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
Rends admirable ta bonté, toi qui, par ta droite, sauves de [leurs] adversaires ceux qui se confient [en toi].
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
Garde-moi comme la prunelle de l’œil; cache-moi sous l’ombre de tes ailes,
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
De devant ces méchants qui me dévastent, mes ardents ennemis qui m’entourent.
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
Ils sont enfermés dans leur propre graisse; de leur bouche, ils parlent avec hauteur.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
À [chacun de] nos pas, maintenant ils nous environnent; ils fixent leurs yeux, se baissant jusqu’à terre:
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
Il est semblable au lion avide de déchirer, et comme le lionceau qui se tient dans les lieux cachés.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
Lève-toi, Éternel! devance-le, renverse-le; délivre mon âme du méchant [par] ton épée,
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
[Délivre-moi] des hommes [par] ta main, ô Éternel! des hommes de ce monde, [qui ont] leur portion dans cette vie, et dont tu remplis le ventre de tes biens cachés; ils sont rassasiés de fils, et ils laissent le reste de leurs [biens] à leurs enfants.
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Moi, je verrai ta face en justice; quand je serai réveillé, je serai rassasié de ton image.
