Псалми 17
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
A Prayer of David. Hear the right, O LORD, attend unto my cry; give ear unto my prayer, that goeth not out of feigned lips.
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
Let my sentence come forth from thy presence; let thine eyes look upon equity.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
Thou hast proved mine heart; thou hast visited me in the night; thou hast tried me, and findest nothing; I am purposed that my mouth shall not transgress.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
As for the works of men, by the word of thy lips I have kept me from the ways of the violent.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
My steps have held fast to thy paths, my feet have not slipped.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
I have called upon thee, for thou wilt answer me, O God: incline thine ear unto me, [and] hear my speech.
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
Shew thy marvelous lovingkindness, O thou that savest them which put their trust [in thee] from those that rise up [against them], by thy right hand.
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
Keep me as the apple of the eye, hide me under the shadow of thy wings,
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
From the wicked that spoil me, my deadly enemies, that compass me about.
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
They are enclosed in their own fat: with their mouth they speak proudly.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
They have now compassed us in our steps: they set their eyes to cast [us] down to the earth.
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
He is like a lion that is greedy of his prey, and as it were a young lion lurking in secret places.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
Arise, O LORD, confront him, cast him down: deliver my soul from the wicked by thy sword;
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
From men, by thy hand, O LORD, from men of the world, whose portion is in [this] life, and whose belly thou fillest with thy treasure: they are satisfied with children, and leave the rest of their substance to their babes.
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
As for me, I shall behold thy face in righteousness: I shall be satisfied, when I awake, with thy likeness.
