Псалми 17
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
A prayer of David. Listen, O Lord, to my innocence; attend to my piercing cry. Give heed to my prayer out of lips unfeigned.
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
Let my vindication come from you, your eyes see the truth.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
When you test my heart when you visit at night, and assay me like silver – you can find no evil. I am determined that my mouth should not lie.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
I gave earnest heed to the words of your lips.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
My steps have held fast to the paths of your precepts and in your tracks have my feet never stumbled.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
So I call you, O God, with assurance of answer; bend down your ear to me, hear what I say.
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
Show your marvellous love, you who save from enemies those who take refuge at your right hand.
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
Keep me as the apple of the eye, hide me in the shelter of your wings.
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
From wicked people who do me violence, from deadly foes who crowd around me.
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
They have closed their hearts to pity, the words of their mouths are haughty.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
Now they dog us at every step, keenly watching, to hurl us to the ground,
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
like a lion, longing to tear, like a young lion, lurking in secret.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
Arise, Lord, face them and fell them. By your sword set me free from the wicked,
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
by your hand, O Lord, from those – whose portion of life is but of this world. But let your treasured ones have food in plenty may their children be full and their children satisfied.
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
In my innocence I will see your face, awake I am filled with a vision of you.
